ТРИБИНА – “ЗАШТО УМИРЕМО: ДЕМОГРАФИЈА, БИОЛОГИЈА, МЕДИЦИНА”

Демографија представља најозбиљнији изазов данашњице у Србији. Из године у годину смањује се број становника, становништво је све старије, а градови, инфраструктура, привреда су под све већим притиском. Истовремено, и очекивани животни век се неумерено скраћује. И док модерна медицина нуди све више одговора како продужити људски живот, Србија стари и умире.

На трибини говоре др Валентина Арсић Арсенијевић, редовни професор Медицинског факултета у Београду, специјалиста микробиолог и од истраживача запослених у Србији аутор најцитиранијег научног рада у 2015. години; др Миодраг Гужвић, молекуларни биолог са Универзитета у Регенсбургу који се бави механизмима ширења рака, аутор запаженог истраживања о новом начину оплодње који је изазвао контроверзе у светским и домаћим медијима; и др Владимир Јовановић, научни сарадник у Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ у Одељењу за генетичка истраживања. Разговор води Слободан Бубњевић, уредник часописа Елементи.

четвртак, 19. јануар у 19:00h, Велика сала СКЦ-а

У Србији између два пописа нестане град величине Новог Сада. Такође, за разлику од већег дела света, 2015. године је у Србији по први пут у последњих двадесет година забележен пад очекиване дужине животног века, са 78,3 на 77,9 година, како наводе комбиновани подаци из статистичких завода УН, Србије, Еуростата и САД.
У међувремену, светска популација расте и достићи ће бројку од 10 милијарди до краја века, а уместо инфективних болести, глади или насиља, главни узроци смрти постају хронична обољења, рак и друге тзв. болести у вези са старењем. Савремена медицина постаје све успешнија у продужењу живота и одлагању смрти, мада наставља да расправља о томе шта је заправо смрт и када она тачно наступа.
Како год је дефинисали и кад год да наступа, смрт је неизбежна чињеница свих живих ствари. Археологија је показала да нас је смрт плашила, чудила и инспирисала од најстаријих давнина. Од религија до бајки, учили смо да смрт треба прихватити, а жељу за бесмртношћу одбацити као зло, као производ нашег страха и таштине.
С тиме у виду, у ери великог научног напретка, питамо: где су границе медицине? Да ли је смрт неизбежна? И зашто умиремо?