Tеренска настава студената студијског програма Геопросторне основе животне средине у Новом Саду

У петак 12. новембра 2021. године, студенти четврте године студијског програма Геопросторне основе животне средине посетили су Покрајински завод за заштиту природе и Департман за географију, туризам и хотелијерство у оквиру Природно-математичког факултета, Универзитета у Новом Саду.

Природњачка збирка Покрајинског завода за заштиту природе представља спону између заштите природе и музејске делатности. Прикупљени природњачки материјал послужио је као основа за сагледавање природних вредности наше земље и указао на потребу очувања и заштите природе. Укупан фонд природњачког материјала данас чини преко 25.000 музејских јединица разврстан у оквиру студијских збирки: геолошко-палеонтолошка, минералошка и петролошка збирка, ботаничка, ентомолошка, ихтиолошка, херпетолошка, орнитолошка и териолошка збирка. У богатим студијским и меморијалним збиркама налазе се представници ишчезлих, ретких и угрожених врста, значајних за сагледавање историјске компоненте и заштите биодиверзитета. Велики број геолошко-палеонтолошких локалитета и профила који репрезентују сегменте из геолошке прошлости Србије више нису доступни за истраживање. Трагови о њиховом постојању сачувани су захваљујући материјалу из збирки и архивираној документацији, тако да сведоче о геодиверзитету ових простора и указују на сталне промене које се дешавају у природи. Природњачке збирке поменуте институције се користе за едукацију и подизање свести о потреби заштите и очувања био и геодиверзитета, што је уједно био и повод да студенти четврте године основних студија, смера „Геопросторне основе животне средине” са Географског факултета, Универзитета у Београду посете исте. Студенти су уз помоћ кустоса, предметног професора др Тина Лукића и истраживача мср Уроша Дурлевића били у прилици да се упознају са најважнијим заштићеним природним добрима на простору АП Војводине, али и да сагледају актуелне еколошке проблеме (нпр. криволов, тровање фураданом и сл.) који спадају у домен изучавања Еколошке безбедности. Након кратког предавања приређен је и обилазак сталне музејске поставке, а након тога студенти су имали прилику да посете и Природно-математички факултет, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Универзитета у Новом Саду. У библиотеци ДГТХ асистенткиња мср Милица Радаковић приредила је кратку презентацију институције домаћина, као и кратко научно-популарно предавање на тему „Проблематика светлосног загађења”. На самом крају проф. др Тин Лукић извршио је кратко представљање међународног научноистраживачког пројекта из Оквирног програма Европске уније за истраживање и иновације Horizont 2020 (H2020-WIDESPREAD-2020-5 Twinning) под називом ExtremeClimTwin, а у вези са хидро-метеоролошким екстремима, поплавама и сушама. Пројекат се реализује од 1. новембра 2020. у трајању од три године и обезбеђује Природно-математичком факултету (као водећој институцији) и партнерима близу 900.000 евра за изградњу истраживачких капацитета у области откривања и описа екстремних хидро-климатских догађаја на простору ЈИ Европе. Партнери ПМФ-а на овом пројекту су три изврсне истраживачке институције из ЕУ: компанија Climate Risk Analysis из Немачке, Loughborough University из Велике Британије и Centre for International Climate Research из Норвешке. ЕУ партнери ће путем обуке за чланове истраживачког тима са ПМФ-а (али и сарадника са других институција из земље и иностранства) пренети знање и истраживачке вештине. Умрежавање са ЕУ партнерима ће се остваривати на свим нивоима, а таква размена знања је свакако на корист свих учесника у пројекту, шире научне заједнице и свакако, због актуелности проблема, многих заинтересованих страна из неакадемског сектора. Пројекат је значајан за неговање потенцијала младих истраживача ПМФ-а и стратешког повезивања факултета са домаћим и међународним истраживачким институцијама кроз одржива партнерства и трансфер знања, резултата и научних методологија. Након радног дела посете уприличен је и коктел добродошлице у циљу неговања међуинституционалне сарадње између Департмана за географију, туризам и хотелијерство, Универзитета у Новом Саду и Географског факултета, Универзитета у Београду.