Стицање скупа научно фундираних, прецизно формулисаних и систематизованих знања о људским насељима, са свим њиховим релевантним одликама; Објашњење и разумевање законитости развоја и размештаја сталних и привремених насеља, укључујући ту и савремене друштвено-економске процесе и њихове геопросторне ефекте; Сагледавање и тумачење перспективних трендова у развоју и размештају људских насеља итд.

Предавања:
1) Увод у урбану и руралну географију. – Појава и развој у развоју географског аспекта изучавања људских насеља. Интеграционе и дезинтеграције тенденције у развоју географског аспекта изучавања насеља. Предмет, научни циљеви и друштвени задаци географије насеља. Подела географије насеља. Однос географије насеља, сродних наука и различитих подручја друштвене праксе. Савремена стремљења у изучавању и просторној организацији насеља: екистика и географија, екистика и економија, екистика и социологија, препоруке Eurostata за попис становништва око 2000. године и др. Перспективе развоја урбане и руралне географије; 2) Појам и основне врсте људских насеља. Аспекти и приступи у проучавању насеља. Релевантна географска обележја насеља. Опште одлике просторне организације људских насеља у свету и појединим његовим деловима. Стихијско и насилно расељавање људских насеља; 3) Насеља и савремени друштвено-економски процеси. Синхронизованост и комплементарност у развоју друштвено-економских процеса; 4) Сеоска насеља. – Дефиниција села и сеоске територије. Главна својства сеоских насеља, територија и производње. Типологија сеоских насеља. Сеоска насеља као центри развоја. Конвергентне и дивергентне дневне миграције сеоског становништва. Просторно-функционална повезаност сеоских насеља; 5) Град и урбанизација. Појам и подела градова. Развој урбано-географских проучавања. Функције града. Просторна структура града: функционално-просторна, социјално-просторна и морфолошка структура. Урбане територије. Град и околина (утицај града на околину, субурбанизација, градска регија и градска агломерација). Урбана функционална зоналност. Конвергентне и дивергентне дневне миграције градског становништва. Жаришна улога града. Урбани гравитациони ареали и сфере; 6) Мреже и системи људских насеља. – Детерминанте и главна обележја мреже и система насеља. Мрежа централних насеља. Мегалополисни, макрорегионални, мезорегионални и локални системи насеља; 7) Перспективе развоја насеља на Земљиној површини и у нашој земљи. – Екуменополис.

Вежбе:
1) Kомпаративни преглед и анализа критеријума за одређивање статуса сталних насеља, у појединим државама у Европи и свету и у нашој земљи после II светског рата. Анализа препорука Eurostata (1998) у области дефинисања насеља и могућности примене у организацији мреже насеља Србије. Извори података о насељима; 2) Различита упутства за проучавање насеља; 3) Именик насеља и имена делова градских и сеоских насеља. Утврђивање микроположаја и географског положаја насеља. Израчунавање густине насеља, густине насељености и географске дистанце у мрежи насеља. Картографски приказ и оп-шта социјално-географска анализа хипсометријског и зоналног распореда насеља, као и територијалног груписања и разређивања насеља; 4) Одређивање граница, облика, функционалне зоналности насеља, атара и урбаних територија на топографским картама коришћењем административо-територијалне карте и одговарајућих урбанистичких планова, укључујући ту и динамику физиономског развоја сеоских и градских насеља; 5) Упоредна анализа и картографска обрада демографских одлика и просторно-функционалне организације мреже насеља; 6) Сагледавање просторних и функционалних односа и веза у мрежи насеља. Примери у истраживању гравитационе усмерености насеља, утврђивање гравитационих ареала и сфера и др.
Практичан рад се реализује на терену кроз израду конкретних задатака.

Србољуб Ђ. Стаменковић, Милан Бачевић: Географија насеља, Универзитетски уџбеник, Географски факултет ПМФ Универзитета у Београду, Београд, 1992.; Милан Вреск: Град и урбанизација, Школска књига, Загреб, 2002.; Слободан Ћурчић: Географија насеља, ПМФ, Институт за географију, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад, 1992.; Ми­лан Вреск: Град у ре­ги­о­нал­ном и ур­ба­ном пла­ни­ра­њу, Школ­ска књи­га, За­греб, 1990.; Милан Вреск: Основе урбане географије, Школ­ска књи­га, За­греб, 1990.; Harold Carter: The Study of urban geography. London, New York, Sydney, Auckland: Arnold; Ми­ло­рад Б. Ри­бар, Ђор­ђе Р. Си­мо­но­вић: Уре­ђе­ње се­о­ских те­ри­то­ри­ја и на­се­ља, Ар­хи­тек­тон­ски фа­кул­тет Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду, Бе­о­град, 1993.; Ге­о­граф­ска ен­ци­кло­пе­ди­ја на­се­ља Ср­би­је, књ. I (А – Ђ), II (Ж – Љ), III (М – Р) и IV (С – Ш), Ге­о­граф­ски фа­кул­тет, Аге­на, Струч­на књи­га и Ср­бо­софт, Бе­о­град, 2001, 2002. (штам­па­но из­да­ње) и 2004. (елек­трон­ско из­да­ње).; Ге­о­граф­ска ен­ци­кло­пе­ди­ја на­се­ља Ср­би­је – Вој­во­ди­на, књ. I, Ге­о­граф­ски фа­кул­тет Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду, Бе­о­град, 2005.