Циљ предмета је стицање знања о историјском развоју теорија и модела становништва, о општим и посебним методама и техникама популационих изучавања,  и типовимадемографских знања у научној литератури и мултидисциплинарним приступима сагледавању популационих феномена.

Разумевање развоја научне, теоријске мисли о становништву као мултидисциплинарном предмету изучавања.

Предавања: Претече теоријских погледа на становништво, Развој теоријских погледа на становништво у античком периоду, Средњевековне доктрине о становништву, Развој теоријске мисли о становништву у Новом веку – меркантилисти и физиократе и остали; Малтусови закони о становништву; Критике Малтусове теорије о становништву; Неомалтузијанске теорије о становиштву; Математичке, биолошке, социолошке и друге теорије о становништву; Развој теорије популационог оптимума; Теорија демографске транзиције; Специфичност метода популационих истраживања у демографији, географији становништва и сродним научним дисциплинама; Савремени теоријски концепти и модели развитка и размештаја становништва – географски, демографски,економски, еколошки, интердисциплинарни.
Вежбе: Преко семинарских радова приказ изабраних теоријских погледа о демографском развитку, популационом оптимуму и другим аспектима мултидисциплинарног феномена становништва.

Д. Брезник, Демографија, анализа, методи и модели, Београд, 1977 (поглавља 1,2,3)
Шантић Д. (2013) Размештај становништва Србије у контексту теорија о популационом оптимуму, Докторска дисертација, Географски факултет, Београд
Спасовски М. (1985) Традиционалне и савремене методе и технике демогеографских истраживања у Србији, Посебна издања Одсека за географију и просторно планирање ПМФ, књ. 3, Београд, стр. 85-100
Ерлих П. (1968) Популациона бомба, Београд
Радовановић, М. (1967). Географска средина и становништво. Центар за демографска истраживања ИДН, „Становништво“, Год. V. бр.1, 21-40.
Радовановић, М. (1970). Развој егзактне географије становништа у склопу концепата теоријске (математичке) географије. Центар за демографска истраживања ИДН, „Становништво“, Год VIII. бр.1-2, 59-69
Радовановић, М. (1988). Становништво као аутономни биосоцијални и географски систем. Зборник радова ГИ „Јован Цвијић“ САНУ, Београд, књ. 40, 167-178.
Симон Ј. (1981) Ултимативни ресурс, Београд
М. Мацура, Прилози теорији и политици становништва, Економски институт, Београд, 1985.
Предојевић-Деспић Ј. (2010): Ка разумевању детерминанти међународних миграција данас – теоријска перспектива, Становништво, ИДН, 1/2010, Београд, стр. 25-48