Теорија картографије је да прикаже све концепте теоријских основа картографије и нове појмове и категорије као што су картоведеније, метакартографија, иконика итд. Последњих деценија у картографској науци поново је актуелно питање јасног одређивања предмета и метода картографије. Иако стара делатност, картографија још увек није успела да се на јединствен начин теоријски одреди, тако да један концепт буде прихваћен. Почетак картографске теорије налази се у античким схватањима географије као линијске и знаковне пројекције тада познатих делова Земље. Циљ предмета Теоријска картографија је и да укаже да се картографска теорија развијала по деловима, као теорија о појединим деловима карте- картографске пројекције, картографске мреже, представљање рељефа итд. Касније су се појавили нови концепти који све више издижу предмет картографије из технолошко-производне равни на виши, теоријско-методолошки ниво. Циљ изучавања предмета Теорија Картографије је да укаже да се још увек решавају њени основни проблеми: системност картографског знања и самосазнања, теорија појмова и концептуализације у географској науци и струци,теорија и методи географске и картографске класификације, теорија географског и картографског знања, теорија картографске делатности, теорија картографских стратегија, ресурса и критерија ефективности картографског рада. Посебан теоријски проблем је одређивање места картографије у систему наука. Савремени теоријски приступи картографији указују да је она посебна наука, поддисциплина географских наука, међудисциплина у систему наука о простору, релативно самостални систем знања, наставе, истраживања и стручног рада.

Циљ предмета јесте да се у теоријском и практичном погледу допринесе поимању картографског система који има широку примену у пракси.

1. Теоријске основе картографије; 2. Примарни аспект проучавања картографије; 3. Теоријски аспект картографије; 4. Филозофске основе картографије; 5. Теорија значења у картографији; 6. Место картографије у систему наука; 7. Атрибут посебности картографије; 8. Атрибути науке у картографији; 9. Двополност картографије; 10. Виртуална картографија; 11. Теоријски процеси у картографији; 12. Картографски метод; 13. Теорија појмова и концептуелизације у географској науци; 14. Теорија и методи географске и картографске класификације; 15. Компарација концепата у картографији.

Живковић Д., Јовановић Ј., Ваљаревић А. (2012): Мултипаралелизам у картографији. Зборник радова са Међународног научног скупа „Проблеми и изазови савремене географске науке  наставе“, Универзитет у Београду, Географски факултет, стр.177-181.
Живковић Д.,Јовановић Ј. (2010): Место картографије у ГИС-у и другим просторним системима, Зборник радова са међународног научног скупа „Територијални аспекти развоја Србије и суседних земаља“, Универзитет у Београду, Географски факултет, Београд,стр. 601-609.
Живковић, Д. и Јовановић, Ј. (2010). Место картографије у ГИС-у и другим просторним системима. Зборник радова са Међународног научног скупа ”Територијални аспекти развоја Србије и суседних земаља”. Дивчибаре, 29 и 30. октобар 2009. Београд: Универзитет у Београду - Географски факултет. стр. 537-541.
Реготић, М. (2008). Даљинска детекција као метод прикупљања података о простору. Београд: Војнотехнички гласник. бр.1. стр. 91-112.
Франгеш: S.Frangeš, Zahtjevi postavljeni suvremenoj kartografskoj vizuelizaciji, Kartografija i geoinformatika, Vol.6, No.izv/spec.lipanj 2007.
Иконовић Весна, Живковић Драгица (2008): Методолошко-картографски алгоритам, Гласник српског геогтрафског друштва, свеска LXXXVIII, број 3, Београд, стр. 11-24.