Predočiti studentima specifične sociološke pojmove koji povezuju društvo i geoprostor, kao i značaj veze koja postoji između socijalnih procesa i problema koji se javljaju u geoprostoru i životnoj sredini. Ovom cilju je prilagođen i način rada na seminarima, koji podstiče studente da samostalno otkriju, u svom neposrednom okruženju, primere koji dovode u uzročno posledičnu vezu društvo i poremećaje geoprostora i životne sredine.

Razvijanje kritičkog mišljenja i  analitičkih sposobnosti koje će omogućiti shvatanje geoprostora i životne sredine kao sociološkog problema.

Predavanja:

1. UTICAJ ČOVEKA NA PRIRODNI SVET: Zabrinutost zbog životne sredine: postoje li granice rasta? Održivi razvoj. Potrošnja, siromaštvo i životna sredina. Izvori opasnosti. Zagađenost i otpad. Istrošenost resursa.
2. RIZIČNO DRUŠTVO - PROMENA OSNOVE PROMENE: Primarna i refleksivna modernizacija. Industrijsko društvo: dominacija logike proizvodnje dobara. Rizici kao posledice modernizacije: ireverzibilno ugrožavanje života biljaka, životinja i ljudi. Nadnacionalne i klasno nespecifične globalne opasnosti.
3. KONTURE RIZIČNOG DRUŠTVA: Proizvodnja dobara i proizvodnja rizika. Društvo oskudice. Logika raspodele rizika. Refleksivnost modernizacije. Destruktivne snage modernizacije. Društvo koje raspodeljuje dobra i rizike.
4. MODERNIZACIJSKI RIZICI I ZNANjE: Pretpostvke o kauzalnosti. Implicitna etika. Naučna i socijalna racionalnost. Višestrukost definicije: sve više rizika. Lanci uzroka i ciklusi oštećenja: koncept sistema. Sadržaj rizika. Legitimnost.
5. GLOBALIZACIJA RIZIKA: Efekat bumeranga. Ekološko obezvređenje i ekološka eksproprijacija. Rizični položaji. Položaji ugroženosti. Nove internacionalne nejednakosti.
6. RIZIK I ŽIVOTNA SREDINA: Globalno zagrevanje. Genetski modifikovana hrana. Eko efikasnost.
7. GLOBALIZACIJA I ŽIVOTNA SREDINA: Životna sredina kao osnovni indikator drugog lica globalizacije – asimetričnosti i nedoslednosti. Životna sredina - žrtva ili oružje globalizacije? Globalizacija kao globalna gramatika. Globalizacija po Dejvidu Heldu. Četiri karakteristike globalizacije.
8. DRUŠTVENI POLOŽAJ I UGROŽENOST: Društveni položaji: klase i slojevi. Klasno specifični rizici: Zone preklapanja klasnog društva i rizičnog društva. Materijaln oskudica. Rizik od nezaposlenosti. Rizik od stresa. Rizik od radijacije. Jeftina stambena naselja. Obrazovanje i izbegavanje rizika.
9. KONCEPT SOLIDARNOSTI IZ STRAHA: Utopija svetskog društva: politički vakuum - od solidarnosti usled bede do solidarnosti iz straha?
10. RIZICI KOJE DONOSE KLIMATSKE PROMENE: Gidensov paradoks. Klimatske promene i energetska sigurnost. Efekat staklene bašte. Štetni gasovi koje stvara naša industrija. Globalno zagrevanje kao posledica ljudskih aktivnosti.
11. ENERGIJA I RIZICI: Nafta, geopolitika, imperijalizam. Fosilna goriva (nafta, prirodni gas i ugalj) - tri dominantna izvora energije, glavni generatori štetnih gasova glavni  proizvođači efekta staklene bašte - neposredni uzroci globalnog zagrevanja.
12. ZELENA POLITIKA: Uticaj pokreta zelenih na stavove o zaštiti životne sredine. Tri koncepta pokreta zelenih: princip obazrivosti, održivosti i načela zagađivač plaća.
13. RAZVIJENE ZEMLjE I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE: analiza dosadašnjih napora razvijenih zemalja prema redukovanju nivoa emisije štetnih gasova (Švedska, Norveška, Finska, Švajcarska, Island, Velika Britanija i Kostarika)
14. DRŽAVA BLAGOSTANjA I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE: najvažniji zadaci u kojima država mora imati glavnu ulogu: pomoć građanima da misle u dugoročnim terminima, upravljanje rizicima klimatskih promena i energetskim rizicima, političko i ekonomsko približavanje, intervenisanje na tržištima u cilju institucionalizacije načela „zagađivač plaća“.
15. PRILAGOĐAVANjE DRUŠTVA KLIMATSKIM PROMENAMA: Dijagnostikovanje osetljivih mesta i rizika koji mogu da ugroze neke značajne aktivnosti, način života ili resurse. Detaljan pregled ranjivih mesta na lokalnom i nacionalnom nivou. Adaptacija u evropskom kontekstu. Problematiku adaptacije na primerima poplava, oluja i erozije obale

Vežbe:

1. REKLAMA I KOMUNIKACIJA SREDSTVA ZA PODSTICANjE PRETERANE POTROŠNjE 2. PROIZVODNjA BEZ UNIŠTAVANjA 3. ODRŽIVI RAZVOJ I ENERGIJA 4. ODRŽIVA POLjOPRIVREDA: HRANA: NAHRANITI SVET, A NE IZGLADNETI PLANETU 5. STANOVANjE I ŽIVOTNA SREDINA 6. SLOBODNO VREME 7. MODA KOJA NE OPTEREĆUJE ZEMLjU 8. NOVE TEHNOLOGIJE I ODRŽIVI RAZVOJ 9. PROSTORNA POKRETLjIVOST I ZAGAĐENjE ŽIVOTNE SREDINE 10. ŽIVOTNI STIL I ODGOVORNA POTROŠNjA 11. VIRTUELNI SVET INTERNETA 12. KVALITET SVAKODNEVNOG ŽIVOTA I VODA 13. POBAČAJ KAO BIOETIČKI IZAZOV 14. EKOLOGIJA I KLASNE BORBE 15. SOCIO-EKOLOŠKI KAPITAL

Gidens, Entoni (2003): SOCIOLOGIJA. Ekonomski fakultet Beograd.

Beck, Urlih (2001): RIZIČNO DRUSTVO. FILIP VIŠNJIĆ, BEOGRAD.

Dobson Endrju (2006): Globalizacija i životna sredina: od lokalnog jezika do globalne gramatike. TEME, broj 3.

Gidens, Entoni (2010): Klimatske promene i politika. CLIO, Beograd.

United nations environment programme, 2004, Održivi razvoj, održiva potrošnja i proizvodnja, Zagreb.

Horvar, Srećko (2011): Ekologija kao prostor klasnih borbi. http://www.hr.boell.org/web/index-449.html

Miletić Stepanović, Vesna i Rajković, Ljubica (2012): Socio-ekološki kapital Beograđana, u: Planska i normativna zaštita prostora i životne sredine, Asocijacija prostornih planera Srbije.