Предмет је теоретско-методолошког карактера и има за циљ да синтетизује знања из области регионалне, економске и географије насеља са знањима из области регионалног развоја и регионалног планирања и укаже на њихову примену у просторном планирању.

Исход предмета ће бити оспособљавање студента – будућег просторног планера да примени теоријско-методолошке поставке у решавању конкретних проблема у просторном планирању регионалних целина различитих територијалних обухвата и друштвених величина.

Теоријска настава
Увод у проблематику регионализације и њене примене у просторном планирању:  Појам региона (регије и регионализације); Регионална парадигма у наукама о простору;  Делимитација региона (територија, границе, структура); Принципи регионализације: Физиономичност, хомогеност, хетерогеност, зоналност – азоналност, функционалност, одрживост, системност, кохерентност, комплементарност, динамичност - статичност, нодалност; Методе регионализације: Опште (аналитичке, синтезне, квантитативне, квалитативне) и посебне (регионална анализа и региуонална синтеза); Фактори регионалног окупљања и регионалне диференцијације геопростора: Природни фактори – рељеф, клима, воде, биљни и животињски свет, природни ресурси и потенцијали и природна ограничења. Друштвеноекономски фактори – становништво, насеља, привреда (производња, расподела, потрошља), инфраструктура, јавносоцијална инфраструктура; Циљеви регионализације: Остваривање и дефинисање равномерног регионалног развоја (концепти – експортна база, стадијуми развоја, централна насеља, поларизовани развој, центар-периферија, регионална конвергенција и дивергенција... ); Регионални таксони (детерминанте, критеријуми издвајања, хијерархија); Регионалне структуре и регионални системи: Географске регије – физиономске, Социјално економске регије; Нодалне регије; Проблемске регије; Планске регије... Интеррегионални и интрарегионални односи.

Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад
Вежбе имају за циљ да се кроз практичан рад примене теоријске и методолошке основе регионализације (полазишта, методе, модели) у конкретном геопростору. У току наставе – вежби акценат се ставља на разраду теоријских принципа, метода, модела и техника регионализације уз давање примера њихове примене у геопросторним целинама различитих територијалних обухвата и географских структура (анализа иностраних и домаћих искустава из тог домена). Ради се по каузалном следу: Принцип, научни методи, индикатори и технике делимитације регија и истраживања њихових структура и процеса који их интегришу. Вежбе се завршавају израдом и одбраном семинарског рада који има истраживачки и апликативни карактер, који заједно учествују у формирању коначне оцене са 30 %.

Тошић, Д. (2013): Принципи регионализације, Географски факултет, Београд
Vresk, M. (1990): Grad u regionalnom i urbanom planiranju. Školska knjiga Zagreb. (Teorija regionalnog razvoja i njihova primena u regionalizaciji)
Vresk, M. (1990): Osnove urbane geografije. Školska knjiga Zagreb. (Poglavlje Grad i regija)
Marinković-Uzelac, A. (2001): Prostorno planiranje. DOM-Svijet, Zagreb. (Poglavlje o regionalizaciji)
Оцић, Ч. (2005): Увод у региоекономику. Знамен, Београд.