Како је антропогени утицај све присутнији у екосистемима, то је њихова аутохтоност изложена бројним и комплексним поремећајима. Примењена екологија има за циљ да проучавањем закономерности и каузалних односа између еколошких и биотичких услова средине са једне стране и антропогених утицаја са друге, утврди оптималне услове одржања и коришћења биотичких ресурса. Захваљујући низу специфичних методолошких поступака могуће је постићи контролисано коришћење ресурса, али и ревитализацију угрожених и деградираних вредности разноврсних екосистема.

Примена стечених знања из наставног предмета у пракси заштите природе и животне средине.

Предавања:

1. Предмет, задаци и методологија проучавања примењене екологије;

2. Управљање копненим екосистемима – фактори деградације и губитка станишта;

3. Дегарадција и управљање шумским екосистемима;

4. Деградација и управљање екосистемима вегетације трава;

5. Деградација и управљање екосистемима пустиња;

6. Деградација и управљање маринским екосистемима;

7. Деградација и управљање слатководним екосистемима;

8. Ресторација екосистема;

9. Управљање популацијама (идентификација фактора угрожавања – прекомерна експлоатација, индиректна антропогена угроженост..);

10. Управљање популацијама (компетиција, егзотичне и инвазивне врсте...);

11. Директни утицаји на популације (интродукције, реинтродукције, транслокације, хранилишта, ...);

12. Ex situ приступ – ЗОО вртови и Ботаничке баште (предности и недостаци);

13. Утицај промена структуре предела на управљање екосистемима;

14. Управљање заштићеним природним добрима;

15. Еколошки приступ у просторном планирању.

Вежбе:

1-2. Планирање и пројектовање зелених површина; 3-4. Мануал валоризације постојеће вегетације; 5-8. Анализа степена аутохтоности врста на одабраним примерима – заштићена природна добра, јавне зелене површине и др.; 9-10. Анализа степена аутохтоности врста у ловним резерватима Србије; 11-12. Теренске посете центрима за репродукцију и рекултивацију врста; 13. колоквијум; 14-15. презентација семинарских радова.

Филиповић Д., Ђурђић С. (2008): Еколошке основе просторног планирања – практикум. Географски факултет, Београд.
Јанковић М., Атанацаковић Б. (1999): Биогеографија са педологијом. Географски факултет, Београд.
Јанковић М. (1987): Фитоекологија. Научна књига, Београд.
Изабрани научни и стручни текстови.