Циљ предмета је да студент сагледа могућности примене физичко-географских истраживања и да се оспособи за коришћење стечених знања у пракси.

Задаци предмета

°  примена физичко-географских истраживања у изради планских докумената различите намене;
°  упознавање са методологијом бонитације природних услова;
°  упознавање са методологијом израде водних биланса и биланса речног наноса;
°  анализа улоге и значаја физичко-географских истраживања у појединим гранама водопривреде;
°  комплексна анализа физичко-географских карактеристика терена као фактора настанка природних хазарда;
упознавање са могућностима и начином картирања резултата истраживања природних хазарда.

Сагласно степену сложености и значаја обухваћених феномена, овим предметом  ће бити покривени и фундаментални и апликативни аспекти истраживања, што за коначни циљ има развијање способности и стицање знања усмерених ка бројним научним и практичним изазовима на националном и међународном нивоу.

1. Примена физичко-географских истраживања у изради планских докумената: Анализа природних услова.
2. Примена физичко-географских истраживања у изради планских докумената: Валоризација природних услова.
3. Примена физичко-географских истраживања у изради планских докумената: Бонитација природних услова.
4. Примена физичко-географских истраживања у билансирању вода и речног наноса.
5. Примена физичко-географских истраживања у водопривреди. Коришћење вода: Водоснабдевање.
6. Примена физичко-географских истраживања у водопривреди. Коришћење вода: Наводњавање; Производња електричне енергије.
7. Примена физичко-географских истраживања у водопривреди. Коришћење вода: Пловидба; Рибогојство; Туризам и рекреација.
8. Заштита од штетног деловања вода: Поплаве.
9. Заштита од штетног деловања вода: Ерозија и бујице.
10. Заштита вода: Загађење вода.
11. Заштита вода: Загађење речног наноса.
12. Примена физичко-географских истраживања у изучавању природних хазарда: Класификација природних хазарда; Стање код нас и у свету.
13. Примена физичко-географских истраживања у изучавању природних хазарда: Анализа физичко-географских карактеристика терена као фактора настанка природних хазарда.
14. Примена физичко-географских истраживања у изучавању природних хазарда: Географске последице природних хазарда.
15. Примена физичко-географских истраживања у изучавању природних хазарда: Картирање површина угрожених природним хазардима.

Дукић, Д., Гавриловић, Љ. (1994). Водни биланс СР Југославије. Гласник Српског географског друштва, 74 (1).
Гавриловић, Љ. и Дукић, Д. (2002). Реке Србије. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1-218.
Gavrilovic, Lj., Milanovic, A., Urosev, M. (2012). A Hydrological Analysis of the Greatest Floods in Serbia in the 1960-2010 Period. Carpathian Journal of Earth and Environmental Sciences, 7 (4), 107-116.
Драгићевић, С. и Филиповић, Д. (2009). Природни услови и непогоде у планирању и заштити простора. Београд: Географски факултет Универзитета у Београду, 1-272.
Dragicevic, S., Filipovic, D., Kostadinov, S., Ristic, R., Novkovic, I., Zivkovic, N., Andjelkovic, G., Abolmasov, B., Secerov, V., Djurdjic, S. (2011): Natural Hazard Assessment for Land-use Planning in Serbia. International Journal of Environ­men­tal Research, 5(2), pp. 371-380.
Dragićević, S., Mészáros, M., Djurdjić, S., Pavić, D., Novković, I., Tošić, R. (2013): Vulnerability оf national parks to natural hazards in the Serbian Danube region. Polish journal of environmental studies, 22(4): 75-82
Počuča, N. (2008). Ekohidrologija (Zagadjenje i zaštita voda). Beograd: Gradjevinska knjiga, 1-237.