Контрола и проверавање стања елемената животне средине.

Оспособљавање студената Мастер студија да врше мерења загађујућих материја и енергија различитих медијума животне средине.

Предавања:

1. Теоријске основе мониторинга и одитинга животне средине (еколошки, даљински, картографски);
2. Еколошки мониторинг и одитинг – извори загађења;
3. Еколошки мониторинг и одитинг – загађујуће материје;
4. Еколошки мониторинг и одитинг – ваздух;
5. Еколошки мониторинг и одитинг – вода;
6. Еколошки мониторинг и одитинг – земљиште;
7. Еколошки мониторинг и одитинг – вегетација;
8. Еколошки мониторинг и одитинг – бука (загађујуће енергије);
9. Даљински мониторинг и одитинг – теоријске основе;
10. Даљински мониторинг и одитинг – обрада снимака у софтверу Idrisi (анализа вода);
11. Даљински мониторинг и одитинг – обрада снимака у софтверу Idrisi (анализа земљишта);
12. Даљински мониторинг и одитинг – обрада снимака у софтверу Idrisi (анализа вегетације);
13. Даљински мониторинг и одитинг – обрада снимака у софтверу Idrisi (анализа антропогених творевина);
14. Картографски мониторинг и одитинг (везе са даљинским и еколошким, допуна података, репрезентативност);
15. Картографски мониторинг и одитинг – информатизовање измерених података на бази еколошког и даљинског мониторинга и одитинга.

1. (2002): „Terms of Reference for Feasibility Study for Hazardous Waste including Medical Waste Management in the Republic of Serbia”, SOFRECO, Belgrade.
2. Artiola F., Pepper I., Brusseau M. (2004): „Environmental Monitoring and Charakterization”, Elsevier Academic Press, San Diego, California.
3. Golubev N. (2002): „Global change in the ecosphere” Zheldorizdat, Moscow.
4. Ђукановић М. (1991): „Еколошки изазов”, Елит, Београд.
5. Зеленика Р. (1988): „Методологија и технологија израде научног и стручног дела”, Савремено паковање, Земун.
6. Kuba L., Koking Dž. (2003): „Metodologija izrade naučnog teksta”, CID, Podgorica.
7. Љешевић М. (2005): „Теорија и методологија истраживања животне средине”, Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Географски факултет, Београд.
8. Милановић М., Бакрач С. (2009): „Проблеми екоменаџмента и његовог окружења”, Зборник радова са међународног научног скупа „Територијални аспекти развоја Србије и суседних земаља”, Дивчибаре, Србија.
9. Милановић М., Љешевић М. (2009): „Теледетекционе методе истраживања животне средине”, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд, 1-274.
10. Милановић М., Љешевић М. (2009): „Вредновање природних фактора у урбаном планирању и програмима развоја локалних заједница”, ГЛАСНИК Српског географског друштва, свеска LXXXIX – број 3, Београд, 51-58.
11. Милановић М., Милинчић М. (2010): „Одитинг животне средине у локалним еколошким акционим плановима Србије – стање и перспективе”, Зборник са научно-стручног скупа са међународним учешћем, Локална самоуправа у планирању и уређењу простора и насеља – Ивањица, Асоцијација просторних планера Србије, Универзитет у Београду, Географски факултет, Београд, 571-586.
12. Миленковић Д. (2006): „Збирка прописа из области заштите животне средине”, Службени гласник, Београд.
13. NASA (1999): „EOS – Science Plan”, The State of Science in the EOS Program, Washington, USA.
14. Olujić M. (2001): „Snimanje i istraživanje Zemlje iz svemira”, Hrvatska Akademija znanosti i umjetnosti i Geosat, Zagreb.
15. Радојевић Р. (2000): „Управљање квалитетом и заштитом животне средине”, ДОПИС, Београд.
16. Република Србија (2009): „Закон о заштити животне средине”, Службени гласник републике Србије бр. 135/04, Београд.
17. Тодић Д., Чок В., Вукасовић В., Мијушковић О., Дабић Љ., Павличевић Б. (2000): „Законодавство Европске уније о животној средини и земље у транзицији”, Бирографика, Београд.
18. Филиповић Д. (1999): „Моделовање загађивања животне средине градова – мониторинг и заштита”, Библиотека Академија, Задужбина Андрејевић, Београд.
19. Čvorović Z. (2005): „Upravljanje rizicima u životnoj sredini”, Zadužbina Andrejević, Biblioteka DISSERTATIO, Beograd.