1. – да студенти овладају основним постулатима, принципима и методама научно-истраживачког рада, формама и начинима научне спознаје, као и својеврсном теоријском базом, језгром науке; 2. – да студенти усвоје теоријско-методолошке основе и проблеме истраживања у друштвеној географији, пре свега оне које „прожимају“ читав процес просторне организације друштва; 3. - да се студенти упознају са методама прикупљања, систематизације, класификације и генерализације научне грађе и информација;  4. – да се студенти упознају с новим методама истраживања, имајући у виду опште, посебне и специјалистичке научне методе; 5. –  да се студенти упознају са принципима и методама писања и презентације научно-истраживачког рада.

Студенти треба да овладају географском логиком у разумевању методолошког поступка и примене резултата истраживања.

1. ПОЈАМ НАУКЕ. Предмет, методе и циљеви научног истраживања.
2. НАУЧНИ МЕТОД – Предмет и задаци методологије науке. Појам и развој научног метода у историји науке и савременом научном знању.
3. ИСТРАЖИВАЧКЕ МЕТОДЕ. Врсте метода -  општи и посебни, теоријски и емпиријски (и експериментални), индуктивни и дедуктивни, квалитативни и квантитативни, анализе и синтезе, теренски и кабинетски.
4. ЧИНИОЦИ НАУКЕ И НАУЧНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ – општи подаци, релевантност података, научне чињенице, научни закон, научна теорија
5. ПРИНЦИПИ НАУЧНЕ ДЕЛАТНОСТИ –објективност, поузданост, прецизност, општост, систематичност научног сазнања.
6. ЛОГИЧКИ ЧИНИОЦИ НАУЧНОГ РАДА – појмови, судови, закључци, научно објашњење, доказ.
7. ОСОБИНЕ ЛИЧНОСТИ ИСТРАЖИВАЧА – знања и умења потребна за савремени истраживачки рад, интелектуалне особине истраживача, опште карактеристике и оријентација истраживача.
8. НАУЧНА ХИПОТЕЗА И ВАРИЈАБЛЕ. Утврђивање научних чињеница. Постављање научних хипотеза. Теоријско процењивање научних хипотеза. Проверавање, потврђивање и оповргавање научних хипотеза. Научна теорија.
9. ЕМПИРИЈСКА ОСНОВА НАУЧНОГ САЗНАЊА – проблем емпиријске основе научног сазнања. Методе како се долази до емпиријске основе научног сазнања (опсервација, мерење, експеримент)
10. ИСТИНА И ВЕРОВАТНОЋА – теорија научне истине. Истина и вероватноћа. Теорија вероватноће.
11. НАУЧНИ ЗАКОН, НАУЧНО ОБЈАШЊЕЊЕ И ПРЕДВИЂАЊЕ. Појам научног закона. Научни закон као исказ о константној сукцесији природних појава (проблем узрочности). Природа научних објашњења (дедуктивно, вероватносно, функционално, рационално, генетско). Објашњење и разумевање у географији. Научна објашњења и у друштвеној географији.
12. РАСТ НАУЧНОГ САЗНАЊА. Континуитет и дисконтинуитет у историјском развоју научног сазнања. Проблем научних револуција у друштвеној географији.
13. ПРОЈЕКАТ НАУЧНОГ ИСТРАЖИВАЊА – постављање проблема, критеријуми за избор методолошког приступа, врсте пројеката  (идејни, студијски, плански, стратешки)
14. ИЗВЕШТАЈ О ЗАВРШЕНОМ ИСТРАЖИВАЊУ
15. ЕВАЛУАЦИЈА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА

Радовановић М.: Теорија и методологија географије, рукопис умножен за студенте географије. Београд, 1980. Harvey D.. Explanantion in geography, или руски превод: Харвей Д., Научное обьяснение в географии. Москва, 1974. Hagget P.: Geography - a modern synthesis (нко новије издање), или руски превод: Хаггет П. Географија – синтез современных знаний, Москва, 1980. Мандић П., Методологија научног рада, Академија наука и умјетности РС, Бања Лука, 2004; Марковић М., Филозофски основи науке, САНУ, Београд, 1994.