Медицинска географија и здравствени туризам

  • Врста и ниво студија: Основне академске
  • Наставник: др Иван Новковић
  • Статус предмета: Обавезан
  • Број ЕСПБ: 6
  • Број часова: 2+2

Циљ медицинске географије јесте да проучи утицај фактора географске средине на квалитет здравља, као и појаву и ширење болести. У оквиру медицинске географије издваја се географија болести (нозогеографија), чији је основни задатак географска дистрибуција болести, тј. изучавање законитости формирања ареала болести човека. Циљ друге медицинско-географске дисциплине – географије здравља (саногеографије), је проучавање фактора средине који најповољније утичу на здравље човека.

Усвајањем знања студенти се оспособљавају да на правилан начин тумаче утицај географских фактора на квалитет здравља и формирање ареала одређених болести.

Теоријска настава
Појам медицинске географије. Геолошки, педолошки и геоморфолошки фактори и здравље.
Биогеографски и биотички фактори и здравље. Хидролошки фактори. Утицај климе и времена на здравље људи. Становништво као медицинско-географска категорија. Патологија урбане и руралне средине. Привреда и здравље становништва. Социо-економски фактори и здравље становника. Географија болести (нозогеографија). Епидемиологија животне средине. Географија заразних обољења. Саногеографија (географија здравља). Здравствени туризам. Медицинско-географске поставке рекреације. Балнеолошки и туризмолошки аспекти термоминералних извора. Здравствено-туристички аспект приморске климе и воде. Здравствено-туристички аспект климатских места Србије.
Вежбе,
Практичан приказ позитивног и негативногдејства појединачних географских фактора на здравље становништва. Примери у Србији и свету. Картографски приказ ареала болести (здравља) и довођење у везу са могућим узроцима из географске средине.

Јовичић Ж.: Основи медицинске географије Србије (теоријско-методолошки концепт), Српско географско друштво, Београд, 1998.