Циљ предмета је упознавање са природним и друштвеним факторима географске средине који утичу на здравље становништва. Следствено томе проистиче изучавање географске дистрибуције болести (географија болести или нозогеографија), као и проучавање фактора природне и друштвене средине који утичу на здравље човека (географија здравља или саногеографија).
Оспособљеност за примену практичних знања из области медицинске географије.
Предавања: Медицинска географија – појам, подела и предмет проучавања. Геофизички фактори и здравље становништва. Геолошки, педолошки и геоморфолошки фактори и здравље становништва. Геохемијски фактори и здравље становништва. Хидролошки фактори и здравље. Утицај климе и времена на здравље људи. Биогеографски и биолошки (биотички) фактори. Становништво и насеља као друштвеногеографска и медицинскогеографска категорија. Привредне делатности и здравље становништва. Социоекономски фактори и здравље становништва. Епидемије и пандемије. Географија незаразних обољења. Географија здравља (саногеографија). Здравствено стање становништва Србије и света. Здравствени систем и здравствена заштита у Републици Србији.
Вежбе: Практичан приказ позитивног и негативног дејства појединих географских фактора на здравље становништва – примери у Србији и свету; Квантификација болести – израчунавање морбидитета и морталитета; Картографски приказ болести.
Обрадовић-Арсић Д., Гледовић З. (2012): Медицинска географија. Универзитет у Београду – Географски факултет.
Јовичић Ж. (1998): Основи медицинске географије Србије (теоријско-методолошки концепт). Српско-географско друштво, Београд
Komatina M. M. (2001): Medicinska geologija, „Tellur" – Geoinženjering, Beograd
Пецељ Р. М. (2000): Климатске промене и ефекат стаклене баште, Педагошки завод Бања Лука, Бања Лука.
Универзитет у Београду
Географски факултет
Повежимо се путем социјалних мрежа
RSS Email Facebook Twitter Calendar