Основни циљ овог предмета је упознавање са системом и структуром финансирања просторног развоја у Србији и посебно са становишта савремених политика и принципа Европске Уније, са освртом на легислативни систем ЕУ на основу ког је финансирање обезбеђено. Регионални развој ће посебно бити анализиран са становишта његовог уравнотежења на државном и европском нивоу. Осим тога, биће посебни сагледана улога институција и управљања у процесу просторног и урбанистичког планирања. Институционални оквир је онај аспект планирања који заокружује интегрални метод израде плана (заједно са еколошко-природним, економским и друштвеним). Посебна пажња биће посвећена објашњењу појмова управа (government) и управљање (governance), те на који начин добро управљање доприноси имплементацији планова и на који начин легислатива утиче на њега.

Исход предмета ће бити познавање студента основних легислативних и финансијских механизама за просторни развој и неопходност примене и поштовања ових принципа у будћем раду каообученост и за учешће у изради и спровођењу просторних и осталих стратешких планова, као и  сагледавање актера и субјеката који утичу на просторни развој.

Теоријска настава

(1) Законодавне оквир просторног развоја у ЕУ и Србији; регионални развој и принцип подељене одговорности; (2) систем финансирања просторног развоја у Србији; (3) улога локалних буџета и потреба регионалних интеграција, те значај планова за квалитетно управљање; (4) просторни планови општина и региона у Србији и њихова улога код финансирања регионалног развоја; (5) државни инструменти као подршка просторном развоју субнационалних нивоа; (6) стратегија просторног развоја Србије и могућност планирања регионалног развоја и његовог финансирања; (7) структурни фондови ЕУ и подршка регионалном развоју; (8) партнерски однос приватног и јавног сектора; (9) вертикална корелација извора финансирања регионалног развоја; (10) могућности управљања просторним развојем,; (11) актери управљања и развоја;  планска и правна регулатива, процедура, (12) одговорност, континуитет и дисконтинуитет у просторном развоју и управљању, (13) прављење стратешких, средњорочних и годишњих програма,; (14-15) ревизија стратешких, планских и пројектантских докумената, континуитет управљања и имплементације у простору, вредновање

Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад

Основне одредбе везане за планирање из релевантних закона; искуства у легислативи и финанирању бивших земаља СФРЈ; пример једне општине или удружених општина на нивоу региона у Србији са испитивањем могућности финансирања регионалног развоја; упознавање са конкретним примерима и плановима и симулација управљања просторним развојем; аспект управљања и имплементације у плановима; могућности спровођења статешких и актуелних циљева и исказа у конкретном простору: град, село, општина, регион, велики системи.

Шећеров, В: Стратешко планирање града, УБ Географски факултет, Београд, 2012.; Стратегија развоја Града Београда-поглавље Институционални развој, ПАЛГО центар, 2007.; Просторни план Републике Србије, 2020.; Territorial Agenda, 2007, 2011. са пратећим документима, Лисабонска стратегија и остале стратегије;  релевантни закони у Србији (Закони и Превилници, материјал за полагање стручног испита Инжењерске коморе Србије); Планирање развоја локалне заједнице, Географски факултет и АППС, Београд, 2004, 2007, 2010. Пајовић Д.: Правна природа урбане регулације у Урбана регулација-основа за управљање развојем градова и насеља, УУС, Београд, 1995.; Примена прописа у урбанистичком планирању”, УУС, Београд, 1998.; Пајовић Д.: Урбанистички закони јужнословенских земаља-Босна и Херцеговина, Црна Гора, Хрватска, Македонија, Словенија, Србија – приказ важећих закона, у Планирање, инвестиције и реализација у транзицији ка европском законодавству, УУС, Београд, 2006.; Радосављевић, З: Могућност унапшређена легислативног оквира у РС, ГФ, 2010.; остали чланци.