Квалитативна и квантитативна истраживања у физичкој географији

Циљ овог предмета је да докторанте уведе у изузетно сложену проблематику из области квалитативних и квантитативних истраживања у физичкој географији.

Управо у чињеници да су физичко-географске појаве и процеси врло актуелни, а последице њихових деловања комплексни, очекује се да овакав студијски предмет не само едукује, већ и оспособи нове кадрове који ће се активно укључити у решавање постојећих проблема.

  1. Лабораторијска, теренска и емпиријска истраживања савремених физичко-географских процеса;
  2. Доминантни физичко-географски процеси;
  3. Утицаји физичко-географских и  антропогених фактора на стање и интензитет савремених појава и процеса у геопростору.

Condols M., Pigay H., (2003): Tools in Fluvial Geomorphology. John Wiley & Sons. New York, USA.
Birkeland P., (1999): Soils and Geomorphology. Oxford Univesity Press, New York, USA.
Toy T., Foster G., Renard K. (2002): Soil erosion – processes, prediction, measurement and control. John Wiley & Sons, New York.
Burn D. H., Boorman D. B. (1992). Catchments classification applied to the estimation oh hydrological parameters at ungauged catchments, Institute of Hydrology, Wallingford.
Arnell N. W., Brown R. P. C., Reynard N. S. (1990): Impact of climatic variability and change on river flow regimes in the UK, Institute of Hydrology, Wallingford.
Манојловић П. (1992): Хемијска ерозија као геоморфолошки процес. теоријски, аналитички и методолошки аспект. Посебно издање Географског факултета ПМФ, Београд.
Лазаревић Раденко (2000): Клизишта, Друштво бујичара Југославије, Београд.
Лазаревић Раденко (2004): Експериментална истраживања водне ерозије, Друштво бујичара Србије и Црне Горе, Београд.
Прохаска С., Ристић В., (1996): Хидрологија кроз теорију и праксу. Рударско-геолошки факултет, Београд.
Самохин А., Соловева Н., Догановски Н., (1980): Практикум по гидрологии. Гидрометеоиздат, Ленинград.
Зеленхасић Е., Руски М. (1991): Инжењерска хидрологија. Научна књига. Београд.