Упознавање са појмом и факторима регионалног развоја и инструментима планирања уравнотеженог одрживог регионалног развоја, посебно неразвијених подручја.
Истицање значаја веће конкурентности региона и регионалне просторне интеграције у шире окружење. Осим просторног аспекта, инструменти планирања регионалног развоја обухватају и активности везане за институционални, законодавни и стратешки оквир политике управљања регионалним развојем.
Такође, студенти докторских студија ће бити упознати са теоријско-методолошком апаратуром планирања и програмирања развоја регионалне инфраструктуре као интегралне целине у оквиру структура и активности у простору.

Усвајање научно-апликативних сазнања везаних за проблематику планирања уравнотеженог, одрживог, регионалног развоја.

Ради постизања уравнотеженог просторног развоја, инструменти планирања обухватају сет питања у оквиру научне и стручне проблематике одрживог регионалног развоја, а своде на следећа:

• Појам регионалног развоја
• Критеријуми и принципи регионалног развоја
• Децентрализација, полицентрични развој и однос село-град у поцесу планирања просторног развоја
• Потенцијали простора Србије, као детерминанта одрживог регионалног развоја
• Проблематика регионализације у Србији
• Правци и приоритети планирања одрживог регионалног развоја Србије
• Институционални, законодавни и стратешки оквир политике регионалног развоја Србије
• Стратешко планирање и управљање регионалним развојем
• Место регионалне инфраструктуре у имплементацији стратешких (просторних) планова
• Процес просторне интеграције, као фактор регионалног развоја
• Реализација макро и микро економских мера у циљу постизања регионалног развоја
• Европски инструменти – фондови регионалног развоја
• Циљеви регионалне политике ЕУ
• Европска документа просторног развоја
• Перспективе просторног развоја ЕУ

Vujošević M., (2006). 'Novi evropski dokumenti održivog razvoja i prioriteti institucionalnog i organizacionog prilagođavanja u Srbiji i Crnoj Gori', u M. Vujošević, M. Filipović (red.), Održivi razvoj u SCG: Institucionalno prilagođavanje rešenjima i praksi u EU, s. 301-374, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu i Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Beograd.
Vujošević M. (2008). Strategija prostornog razvoja R. Srbije – studijsko-analitičke osnove. „Planiranje održivog (prostornog) razvoja u EU – prikaz novijih dokumenata i inicijativa“. Republička agencija za prostorno planiranje, IAUS, Beograd
Grigg S.N. (1988): Infrastructure engineering and management. Jonn Wiley & Sons, New York, Chichester, Brisbane, Toronto, Singapore.
Група аутора (2006). Metropolitan Networking in CADSES, Географски факултет Београд, SPECTRA Centre, Братислава, IOR, Дрезден, Београд, уред. Б.Стојков.
Derić B, Atanacković B. (2000), Koncepcija regionalnog razvoja Srbije. Regionalni razvoj i demografski tokovi balkanskih zemalja, knj. 5, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Nišu.
Žegarac Z., Lukić B. (1997): Infrastrukturni sistemi kao inicijatori regionalnog razvoja i demografskih tokova u Srbiji. Monografija: ''Regionalni razvoj i demografski tokovi balkanskih zemalja'', Ekonomski fakultet Univerziteta u Nišu, Niš.
Jakopin, E. (2005), Regionalne neravnomernosti kao limitirajući faktor razvoja Srbije, Kopaonik, Savetovanje ekonomista Srbije (SES).
Jakopin, E. (2007), Strateški pristup regionalnom razvoju Srbije, Međunarodni naučni skup: Rast institucionalnog kapaciteta i investicionih mogućnosti: glavni izazovi za Srbiju u 2007, SES, Kopaonik.
Jakopin E., Perišić A. (2010), Regionalni razvoj. FEFA, Beograd.
Mihailović, K. (1990). Regionalna stvarnost Jugoslavije, Ekonomika, Beograd.
Ocić Č (2002). Regionomika: Uvodna razjašnjenja. Zbornik Matice srpske za društvene nauke  br. 112-113 (str.7-67).
Ostrom E., Schroeder L., Wynne S. (1993): Institutional Incentives and Sustainable Development; Infrastructure Policies in Perspective. Westview Press, Boulder, San Francisco, Oxford.
Prugh T, Costanza R, Daly H, (2000). The Local Politics of Global Sustainability, Island Press, Washington, D. C., Covelo, California, USA.
Rosić I. (1997) Osvrt na najznačajnije probleme u regionalnom razvoju Srbije. Regionalni razvoj i demografski tokovi u SR Jugoslaviji. Ekonomski fakultet, Univerzitet u Nišu.
Faludi A. (ed.), (2007) Territorial Cohesion and the European Model of Society, Cambridge, MA, Lincoln Institute of Land Policy,
Friedmann J. (1986). Regional Development Policy – a case study of Venezuela, Massachusetts Institute of Technology Cambridgeand Harvard University USA, England,.
 
Nacrt prostornog plana Republike Srbije 2010-2014-2021. MŽSPP, RAPP. – deo o regionalnom razvoju/*Zakon o Prostornom planu Republike Srbije od 2010 do 2020. Službeni glasnik RS br. 88/2010
Strategija regionalnog razvoja Republike Srbije za period od 2007. do 2012. godine, Službeni glasnik Republike Srbije, 21/2007.
Nacionalna strategija privrednog razvoja Republike Srbije 2006-2012, Ministarstvo privrede i Republički zavod za razvoj, Beograd, novembar 2006.
Vlada RS (2004), Regionalna politika Evropske unije, Kancelarija za pridruživanje Evropskoj uniji, Beograd
European Spatial Development Perspective, ESDP, Towards Balanced and Sustainable Development of the Territory of  the EU (1999), Committee on Spatial Development EU, Potsdam.
Territorial Agenda of the European Union. Towards a More Competitive and Sustainable Europe of Diverse Regions (Agreed on the occasion of the Informal Ministerial Meeting on Urban Development and Territorial Cohesion in Leipzig on 24/25 May 2007).
Teritorijalna agenda EU do 2020. godine i stanje i perspektive prostora EU. Inženjerska komora Srbije, Matična sekcija planera (2012) prevodi, knj.8. Beograd.
Spatial Planning. Key Instument for Development and Effective Governance, with Special Reference to Countries in Tansiton (2008), ECE UN, New York and Geneva.
Working for the regions. EU regional policy 2007-2013, EU, Regional Policy, Inforegio, January 2008.