Кроз предмет Геоекологија треба да се постигне сазнање о јединству биотичке и абиотичке компоненте, принципима функционисања екосистема, циклусима кретања материје и протока енергије.

Студенти ће упознати са најважнијим планетарним геоеколошким процесима и проблемима и еколошким законитостима у географском омотачу.

Предавања:

1. Геоекологија, предмет, задатак и методологија: Развој научне мисли о геоекологији. Теоријско-методолошка и терминолошка питања.

2. Фазе развоја геоекологије: Геоеколошке школе Истока и Запада. Геоекологија у светлу савремених промена у геопростору. Географски и биоеколошки приступ.

3. Предео у геоекологији: Предео, појам, дефиниција и значај у геоекологији. Типологија и таксономија регија у геоекологији.

4. Таксономске јединице у геоекологији (ландшафтологији). Холизам и регија у оквиру геоекологије: Подела простора по: Рихтеру, Пафену, Хасеу, Нефу, Кондрацком, Шмитхаузену, Исаченку. Хoлизам у светлу геоекологије као холистичке науке. Микрорегионални коридори и микрорегионални центри.

5. Хијерархијски нивои предела: Верикална и хоризонтална димензија предела. Тродимензионална еколошка представа И. Зоненвелда – Екотоп, Микрохор, Мезохор, Макрохор. Тролови појмови у геоекологији – екотоп, физиотоп, геотоп.

6. Геоеколошке последице неравнотеже у геосферама. Атмосферски, хидросферни, педолошки и биосферни комплекс: Геоеколошке последице неравнотеже у геосферама. Водени и копнени екосистеми; атмосферски, педолошки комплекс; земљиште као животна средина организама; ерозија, антропогенизација; биосферни комплекс. Биолошки ритмови.

7. Планетарни геоеколошки проблеми: Геоеколошки проблеми отопљавања климе, озонска деструкција, Ел Нињо. Шумски пожари.

8. Геоекологија и просторно планирање: Принципи вредновања и планирања простора. Типови коришћења простора. Погодност предела.

9. Методе у геоеколошком вредновању предела: Метода Ландап, бонитација и метод индекс рекреације.

10. Геоекологија, туризам и рекреација: Значај геоеколошког вредновања заштићених природних добара – строги и специјални резервати природе, национални паркови, заштићена станишта, предео изузетних одлика и парк природе.

11. Ландшафт: Појам и садржај ландшафта. Развој науке о Ландшафту. Правци у ландшафтологији.

12. Структурни ниво географског омотача: Геокомпонентни, геосферни и геосистемни ниво.

12. Ритмичке појаве у географском омотачу: Периодичне и цикличне форме

13. Географски омотач – ландшафтна сфера: Појам, границе географског омотача. Развој научне мисли о географском омотачу. Основни параметри географског омотача. Сaстав и структура ландшафтне сфере.

14. Просторна диференцијација и закономерности ландшафтне сфере: Осврт на закономерна својства географског омотача. Морфолошка структура ландшафта (фација, потес, месност).

15. Таксономски систем јединица рејонирањa: Компонентно и комплексно рејонирање. Појасно-зоналне структуре. Симетрија у омотачу. Класификација географских јединица. Таксономске јединице и рангови у ландшафтлологији.

Вежбе:

Практична настава, други облици наставе, студијски истраживачки рад. Модели еколошких низова. Географски омотач-ландшафтна сфера. Географски и геоеколошки аспекти животне средине. Абиотички и биотички фактори. Геоеколошке последице неравнотеже у геосферама. Еколошки и фосилни енергенти. Прилагођеност организама на сезонске промене. Шумски екосистеми. Биомаса. Енергетика екосистема: ланци и циклуси исхране, еколошка пирамида, проток материје и енергије. Биолошки и геолошки циклуси Гео и еколошке сукцесије.

Пецељ Р. М. (2012): Основи геоекологије, Методичко-теоријска и апликативна питања, скрипта,  Београд

Spahić M. (1999): Osnovi geoekologije, Harfo-graf, Tuzla

Bognar А., Lozić S., Saletto M. (2002): Geoekologija, Zagreb.

Пецељ МР (2011): Геоекологија – методолошко-теоријска поставка, Трећи Конгрес српских географа, Универзитет у Београду Географски факултет, Универзитет у Бања Луци, ПМФ, Бања Лука, стр. 119-129.

Пецељ М. (2011): Могућност примене геоекологије у просторном планирању, Асоцијације просторних планера Србије, Универзитет у Београду, Географски факултет, Планска и нормативна заштита простора и животне средине, Београд.

Пецељ Р. М. (2000): Климатске промене и ефекат стаклене баште, Педагошки завод Бања Лука, Бања Лука.