Предмет је теоретско-методолошког и апликативног карактера и има за циљ да синтетизује знања о принципима и методама регионализације и  примени их у делимитацији функционалних региона издвојених на бази функционалне комплементарности, компатибилноси и симбиози градских насеља и њиховог окружења.

Исход предмета ће бити оспособљавање студента – будућег просторног планера да на бази релевантних теоријских и методолошких основа, у пракси и конкретном геопростору, идентификује и разреши проблеме веза и односа између урбаних насеља и њиховог просторног и функционалног окружења.

Теоријска настава
1. Увод у проблематику функционалне регионализације и њене примене у просторном планирању: Појам функционалног региона и функционалне регионализације; Функционална парадигма у регионализацији и регионализму; Функционалне регије инструменти регионалног развоја и регионалног планирања
2. Принципи и методе делимитације функционалних региона: Принципи -  системност,нодалност, комплементарност, компатибилност, конкурентност, хијерархичност. Методе – опште научне методе (аналитичке, синтезне, квантитативне, картографске и др.) и посебне (социоекономске и социогеографске)
3. Фактори функционалне хомогенизације града и регионалног окружења и њихове просторне импликације – индусријализација, урбанизација, деаграризација, развој саобраћаја и јавносоцијалне инфрастуктуре
4. Просторни процеси, везе и односи у функционалним регионима
5. Концепције развоја функционалних региона
6. Типови функционалних региона и њихово умрежавање: Морфолошки региони – агломерације, конурбације, мегалополиси; Социогеографски региони – метрополитански региони; Функционалноурбани региони - дневни урбани системи.
7. Структура функционалних региона (језгро – централно градско насеље, зона агломерирања, гравитациона сфера, поље утицаја); 8. Функционални региони у домаћој и иностраној теорији и просторнопланерској  пракси (функционални региони у: САД, Великој Британији, Француској, Немачкој, Русији... Европској Унији)
9. Функционални региони инструменти регионалног планирања и регионалне интеграције и диференцијације Европске уније.
 
Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад
На примерима домаћих и страних искустава разрадиће се модели издвајања нодалних – функционалних регија различитих територијалних целина и функционалних значаја, као и различитих хијерархијских нивоа и таксона. Акценат ће бити на просторним, демографским, економским и социјалним индикаторима за детерминацију процеса који регионално и функционално интегришу градска језгра са насељима ужег и ширег регионалног окружења. У првом делу наставе, на темељу наведених индикатора, биће одређене границе нодалних регија тј. функционално-урбаних региона, њихове структуре и процеси који хомогенизују и (или) диференцирају. Радиће се по логичном следу: класичне метрополе и њихова просторнофункционална организација (Велики Лондон, Велики Париз...), метрополитански ареали, дневни урбани системи, функционалноурбани региони, метрополитански ареали, NUTS регионализација. У другом делу наставе изучаваће се модели функционалног повезивања, комплементарности, конкурентности и умрежавања нодалних региона. Стечена знања се примењују у семинарском раду о конкретном нодалном региону или системом региона у Србији.

Тошић, Д. (2013): Принципи регионализације, Географски факултет, Београд
Вељковић, А., Јовановић, Р., Тошић, Б. (1995): Градови Србије центри развоја у мрежи насеља. Географски институт ''Јован Цвијић'' САНУ, посебна издања књ.44. Београд
Vresk, M. (2002): Urbani sistemi u svijetu. Školska knjiga Zagreb
Грчић, М., Слука, Н. А. (2006): Глобални градови. Географски факултет Универзитета у Београду и Географски факултет МГУ ''М.Б. Ломоносов'', Београд
Carter, H. (1995): Urban geography. Arnold London. (Поглавља о функционално урбаним регионима)