Еколошки метод и геосистемна анализа
- Врста и ниво студија: Мастер академске студије
- Наставник:
др Мирољуб Милинчић
- Статус предмета: Изборни
- Број ЕСПБ: 7
- Семестар: II
- Број часова: 3+0
Упознавање студената са посебностима еколошког метода у истраживању животне средине. Могућностима његове примене у праћењу прошлих, анализи садашњих и прогнозирању будућих промена елемената и фактора животне средине. Упознавање са методолошким могућностима синтезе и интеграције чињеница и идеја везаних за истраживање различитих медијума и система животне средине. Указивање на нужност превазилажења концепта животне средине као двојног система (природа и друштво), али и као агрегата њених саставних делова. Еколошки метод као симбиоза природних и хуманистичких методолошких приступа. Просторно временска одређеност система животне средине у конкретном географском простору. Екосистеми као системи преноса енергије, материје и информација у коме се међуакцијама обезбеђују повратни механизми.
Прихватање еколошког метода као основе за целовито тумачење комплексних геопросторних релација у животној средини и могућност његове примене у другим комплексним научним дисциплинама: прееона екологија, комплексна географија, ноологија, созологија, натурсоциологија итд.
Предавања:
1. Упознавање студената са: програмом наставног предмета Еколошки метод и геосистемна анализа и његоим значајем у реализацији наставног плана мастер студија Геопросторне основе животне средине; динамикoм, начином рада и реализацијом наставног плана; упутства за избор, конципирање и реализацију тема семинарских радова.
2. Метод као пут сазнања: научна тумачења појава, процеса и објеката у животној средини; еволуција процеса сазнања од Антике до савремених истраживања; позитивизам и квантитативна револуција у перцепцији животне средине.
3. Својства наука о животној средини: екологија и животна средина као граничне науке: граница између сличних дисциплина, тачка додира између сродних перспектива и различитих, али надопуњавајућих грана науке; веза између науке о животној средини и теорије система; концепт екосистема, концепт екосфере.
4. Географија као наука о сложеним реалним системима: позиција географије као интегративне науке холистичког карактера која проучава сложене просторне системе; монизам и дуализам у географији; позитивизам и сцијентифизам.
5. Проблем сложености и проучавања животне средине: системност животне средине; појаве, процеси и објекати у животној средини; пут сазнања: веродостојност, оспоравање, редукционизам; холисчички и редукционистички приступ у истраживању и тумачењу геопросторних феномена.
6. Развој теорије система: антички извори (Херодот, Аристотел, Еуклид, Птоломеј – слика Света као сложеног система); научно утемељење – Kenneth Boulding, Ralph Gerard, Anatol Rapoport, Ludwig von Bertalanffy ... ; филозофија, теорија и метатеорија наука о животној средини.
7. Животна средина и теорија система: холизам (Јан Смутс); екосистем (Артур Тенсли); Еуген Одум (1973) и појава дела „Основе екологије“ – гранични период целовитог системског приступа у студијама екологије и животне средине; глобална еклологија Џејмса Ловелика.
8. Методологија науке о животној средини: својства и специфичности научних метода у животној средини; предмет методологије наука о животној средини; задаци методологије наука о животној средини; начини упознавања животне средине; методологија науке о животној средини.
9. Еколошки метод и принципи: онтологија и епистемиологија науке о животној средини; парадигме истраживања; редукционизам и холизам; географско-еколошка корелација; тополошка корелација; стратиграфска корелација; принцип функционалности; принцип актуализма; принцип геосистемности.
10-11. Системни приступ и системност животне средине: појам система и системности животне средине; типови система животне средине: тополошки системи животне средине – екосистеми; предеони системи – геохоре; регионални системи – геоми; екосфера; отворени и затворени системи.
12-13. Геосистемна анализа: концепт система и његове филозофске импликације; разматрање веза између екологије, заштите околине и теорије система; системска екологија, глобална екологија и теорија система.
14. Примена еколошког метода: еколошке теоријске методе; еколошке посебне методе истраживања; еколошке методе евалуације животне средине.
15. Рекапитулација садржаја тематских целина предмета Еколошки метод и геосистемна анализа.
Certoma Chiara (2006): Ecology, environmentalism and system theory. Kybernetes, vol.35, no.6, 915-921.
Voigh Annette (2011): The Rise of Systems Theory in Ecology. Schwarz, Astrid & Kurt (eds), Ecology revisited- Reflecting on Concepts, Advancing Science, Springer, New York, 183-194.
Повежимо се путем социјалних мрежа
RSS Email Facebook Twitter Calendar