Стицање знања у области информационих система животне средине.

Израда еколошког информационог система једне просторне целине (општина, регија, округ и др.).

Предавања:

1. Уводне напомене о еколошким информационим системима животне средине (општа теорија система, информациони системи животне средине, подсистеми и др.);
2. Базе података елемената животне средине (геокодирана база података, хијерархијски нивои);
3. Моделовање података из животне средине (појам, просторни, концептуални, логички модели);
4. Врсте података геопростора (геометријски, графички, описни подаци);
5. Теме, ентитети, атрибути (име, узрочно-последичне везе);
6. Картирање елемената животне средине за потребе еколошког информационог система (природа апликација ГИС-а);
7. Упоређивање геопросторних података (геометријско и атрибутативно поређење и поређење временских компоненти);
8. Изградња еколошког информационог система (дефинисање наменских мапа за потребе пројектовања еколошког информационог система, карактеристике података);
9. Правило топологије (топологија тачака);
10. Правило топологије (топологија линија);
11. Правило топологије (топологија полигона);
12. Тродимензионално моделовање података из животне средине (DEM, DTM, DLM);
13. Геостатистичке методе (интерполација, кригинг);
14. Анализа дискретних ентитета у простору (просторна анализа, мрежна анализа, креирање упита);
15. Актуелна кретања и трендови у еколошким информационим системима.

Вежбе:

1. Упознавање са ГИС алатима којима располаже Географски факултет у Београду (Geomedia, ArcGIS);
2. Дефинисање захтева и анализа изводљивости еколошког информационог система (дефинисање просторне јединице за рад у поменутим софтверима-општина, регија, округ и др.)-почетак израде графичког рада;
3. Едитовање растерских података (контрола и исправка растерског садржаја, геореференцирање, пројекцијa, датум);
4. Едитовање векторских података (израда геометрије, графике, архивирање у базу података);
5. Изградња топологије (дефинисана просторна целина);
6. Провера излазних података (повезивање података, креирање упита);
7. Одређивање тема, ентитета, атрибута за елементе животне средине одређене просторне целине;
8. Израда базе података педолошких и геолошких карактеристика одређене просторне целине;
9. Израда DEM-а и DTM-a одређене просторне целине;
10. Израда базе података за вегетацију и намену коришћења простора одређене просторне целине (CORINE/Landsat);
11. Израда базе података потенцијалних загађивача ваздуха одређене просторне целине (према зонама утицаја);
12. Израда базе података загађивача вода одређене просторне целине (према зонама утицаја);
13. Израда базе података деградирања земљишта одређене просторне целине према зонама утицаја (физичко, хемијско, биолошко деградирање);
14. Израда базе података тренутног стања животне средине одређене просторне целине (вода, ваздух, земљиште, вегетација);
15. Завршетак изградње базе података животне средине одређене просторне целине (допуна и измена података).

Günther O. (1998): Environment Information System, Springer-Verlag, Berlin.
Harvey F. (2008): A Primer of GIS: Fundamental Geographic and Cartographic Concept, The Guilford Press, New York • London.
Richards D. J., Allenby B. R and Compton D. W. (2001): Information System and the Environment, National Academy of Engineering, National Academy Press, Washington.
Wilson P. J., Fotheringham A. S. (2008): The Handbook of Geographic Information Science, Blackwell Publishing, Oxford.
Wadsworth R., Treweek J. (1999): Geographical Information System for Ecology, Longman, Edinburgh.

Испитна питања из предмета
„Еколошки информациони системи”

Предметни наставник: проф. др Мишко М. Милановић, ванредни професор
Смер: Геопросторне основе животне средине
Година III
Семестар VI

1. Општа теорија система
2. Природа система
3. Дефинисање система и његове границе
4. Значај информационог система животне средине
5. Основне фазе израде информационог система животне средине
6. Основни подсистеми информационог система животне средине
7. Разлози настанка информационог система животне средине и
преиспитивање и побољшавање информационог система животне средине
8. Појам моделовања
9. Моделовање геопросторних података
10. Просторни модели
11. Концептуално и логичко моделовање геопросторних података
12. Базе података
13. Хијерархијски нивои развоја база података
14. Врсте података из географског простора
15. Географски ентитети; описни подаци – атрибути
16. Приказивање геопросторних компоненти
17. Карте и природа апликација ГИС-а
18. Карте у информационим системима животне средине
19. Поређења геопросторних података
20. Глобално позиционирање и GPS технологија
21. Елементи GPS–а
22. Функционисање GPS–а и принцип мерења
23. GPS пријемник
24. Изградња еколошког информационог система, правило топологије
25. Топологија тачака
26. Топологија линија
27. Топологија полигона
28. Припрема и едитовање подлога; размер, координатни системи и
координатне мреже
29. Георефенцирање
30. Одабир пројекција карата за потребе еколошких информационих система
31. Геометријске трансформације
32. Генерализација тематске садржине
33. Графичка и коцептуална генерализација
34. Токови и алати генерализације
35. Визуелизација геопросторних елемената животне средине
36. Визуелизација рељефа – рецентно стање
37. Визуелизација геолошких елемената – рецентно стање
38. Визуелизација педолошког покривача – рецентно стање
39. Визуелизација хидрографских елемената – рецентно стање
40. Визуелизација вегетације – рецентно стање
41. Визуелизација затеченог стања техногених елемената животне средине
42. Визуелизација инфраструктурних елемената – затечено стање
43. Визуелизација објеката становања – затечено стање
44. Визуелизација привредних и јавних објеката – затечено стање
45. Визуелизација измењеног – деградираног стања елемената животне средине
46. Визуелизација појава у животној средини насталих деловањем природе
47. Визуелизација појава у животној средини насталих деловањем човека
48. Тродимензионално моделовање
49. Дигитални модел терена (ДТМ)
50. Дигитални модел висина (ДЕМ)
51. Анализе система животне средине путем информационих технологија
52. Интерполација, врсте, примена у информационим системима
53. Геостатистичке методе
54. Кригинг методе, примена у ГИС-у
55. Анализа дискретних ентитета у простору
56. Просторна анализа
57. Мрежна анализа
58. 3Д анализа
59. Креирање упита
60. Грешке и контрола квалитета ГИС производа
61. Фактори који утичу на поузданост података
62. Актуелна кретања и трендови у ГИС-у