Оспособљавање студената да разумеју основне еколошке и демоеколошке појаве, процесе и односе у екосистемима, биосфери и екосфери. Разумевање хијерархије еколошких система, интеракције људске популације и неживог и живог окружења и међусобним интеракцијама људи, атрибутима популација и заједница. Стицање знања о улози људске популације у биосфери и мењању геопростора, као и утицају природних процеса на људско друштво. Упознавање са факторима геопростора који позитивно или негативно утичу на потребе човека као биолошког и друштвеног бића. Тумачење основних принципа функционисања демоеколошких система различитог ранга, кроз анализу међусобних утицаја на геокомпонентном и геосферном нивоу. Механизми адаптације људи на промене у животној средини.

Разумевање каузалности демографских и еколошких процеса. Способност тумачења механизама еволуције и рецентних регионално диференцираних демоеколошких процеса. Примена практичних знања из области демоекологије. Оспособљавање за критичко размишљање кроз тестове, као и критичку анализу литературе кроз писање семинарских радова.

Предавања:
1. Упознавање студената са: програмом наставног предмета демоекологија и његовом улогом у реализацији наставног плана и курикулума студијске групе Геопросторне основе животне средине; динамика, начин рада и реализација наставног плана; упутства за избор, конципирање и реализацију тема семинарских радова.
2. Развој еколошке и демоеколошке мисли: антички период и средњи век; научна фаза развоја науке; савремено стање науке и тенденције – синтеза знања и томизам (редукционизам); факторијална екологија (аутоекологија), антропоекологија (екологија човека); популациона екологија (демекологија), биоценологија.
3. Увод у демоекологију: појам, дефиниције, предмет проучавања и задаци; развој и позиција демоекологије у систему наука; однос према сродним наукама; улога демоекологије у систему демографских, географских и еколошких дисциплина.
4. Демоеколошке поставке о људској популацији у екосистему, биосфери и екосфери: хоминиди и еволуција човека; ширење хомоеректуса; ширење хомосапијенса; кретање бројности људске популације; очекивано трајање људског живота; сличности и разлике популационе динамике људске и других врста живог света; способност/неспособност људске врсте да регулише бројност (локално, регионално, глобално) популације под дејством различитих абиотичких и биотичких, природних и друштвених фактора; становништво као популација у екосистему.
5. Еколошки детерминизми у тумачењу односа људско друштво – животна средина: еколошки хуманизам, еколошки финализам (неоатлантида), енвиронментализам и технофобија; еколошка валенца; индекс географске концентрације популације.
6. Популациони развој и проблеми стања и довољности ресурса животне средине: дефинисање појмова: ресурси, услови и потенцијали; класификација значаја ресурса: егзистенцијални, привредни и аспиративни; апсолутна и специфична расположивост и доступност ресурса; хронолошка и хоролошка специфичност значаја ресурса и услова животне средине.
7. Природне компоненте животне средине и размештај становништва: природне компоненте животне средине као демоеколошки фактор размештаја становништва (рељеф, клима, воде, земљиште, живи свет, минералне сировине); географско груписање и разређивање људске популације; еколошка валенца и еколошка ниша.
8. Еколошки услови насобинског диференцирања простора: глобално и регионално диференцирање простора на екумену, субекумену, анекумену; „животни“ и „корисни“ простор; неравноменна насељеност екумене; еколошки отисак потрошње ресурса; оптималне густине и еколошки капацитет.
9. Климатске промене и демоеколошки процеси: основна својства климатских промена (температура, падавине, екстремне временске прилике, раст нивоа светског mora); појединачни и кумулативни утицај на здравље, пољопривреду, шуме, еколошке зоне.
10. Стање ресурса животне средине – основни проблем човечанства: раст популације и проблеми довољности ресурса и услова животне средине Развој људског друштва и основни медијуми животне средине (вода, ваздух, земљиште, живи свет); ресурси и услови као детерминанте капацитета и квалитета животне средине.
11. Геопросторне детерминанте квалитета живота људске популације: абиотичке и биотичке детерминанте квалитета живота људске популације; популациони развој и проблеми квалитета ресурса и услова животне средине; интерактивност система животна средина – људско друштво.
12. Социо-економске компоненте као демоеколошки фактор размештаја становништва: аграрна и индустријска револуција; урбанизација и животни стандард, економија, политика, право и институције, управљање квалитетом, религија и идеологија.
13. Екосфера, биосфера, антропосфера, ноосфера, техносфера: еволуција и коеволуција екосфере; успон људског друштва као прворазредне геопросторне силе; друштво и динамика екосистема; антропогени екосистеми; техничко-технолошки парадокс егзистенције друштва на Планети.
14. Еколошке миграције и еколошке избеглице: дефиниције основних појмова; историјско-географска ретроспектива појава и процеса промена еколошких фактора и узрокованих миграција; савремено научно тумачење феномена еколошке миграције и еколошке избеглице; еколошке миграције изазване природним појавама: климатске промене, поплаве, смањена плодност земљишта, вулкани, земљотреси и клизишта.
15. Еколошке мирације и еколошке избеглице (наставак): еколошке миграције индуковане и изазване антропогеним утицајима (десертификација, салинизација, дефорестрација, експлоатација минералних сировина, формирање хидроакумулација, акциденти); еколошке миграције и одрживи развој.

Вежбе:
Просторна анализа антропогених утицаја и функционалних односа у различитим системима животне средине: изворни природни (ненастањене области); антропогено измењени или културно природни (руралне области) и антропогено културни или социоекономски системи животне средине (урбане и индустријске области); Демографски раст и расположивост (апсолутна и релативна) основних ресурса животне средине. Анализа урбаних и руралних, националних и регионалних разлика еколошке стопе. Студијски истраживачки рад. Презентације семинарских радова. Други облици наставе.

Основна:
Љешевић, А.М, Милинчић, А.М. (2010). Демоекологија (скрипта), Београд, стр. 1-178.
Љешевић М., Јанићевић С., Јовановић Б., (2009). Антропоекологија са основама медицинске екологије. Универзитет Сингидунум, Београд.

Допунска:
Милинчић, М, Михајловић, Б, Шабић, Д. и Ћурчић, Н. (2010). Геопросторне дертерминанте еколошке безбедности човечанства. Глобус 41: 55-68.
Milinčić, M., Dimitrijević, D. и Đorđević, T. (2011). Climate Impacts on Environmental Refugees and Security in South Eastern Europe. Journal of Balkan Ecology 14(3): 243-253.
Димитријевић, Д., Макаров, С., Станковић, С., Милинчић, М. (2011). Ресурси свеже воде и одрживи развој. Трећи конгрес српских географа са међународним учешћем, стр. 183-192. Географско друштво Републике Српске, Српско географско друштво, Природноматематички факултет Универзитета у Бања Луци и Географски факултет у Београду, Бања Лука.