Захваљујући јединственом деловању абиотичких и биотичких фактора, опште законитости размештаја живог света на Земљи сагледавају се у контексту динамике историјског развоја, али и рецентних услова. Хоролошки приступ фитогеографским законитостима обезбеђује уочавање карактеристичних еколошких и биогеографских особености главних вегетацијских типова (биома) у односу на комплексне физичкогеографске услове и одговарајуће услове који се формирају међу члановима животних заједница.

Стицањем основних знања о биогеографским законитостима студенти ће бити у прилици да се у даљем школовању усмеравају и ка актуелним апликативним еколошким и биогеографским дисциплинама чији је значај у савременим условима деградације животне средине и угрожавања биодиверзитета неспоран и све више истакнут. Унапређење образовне компоненте из области биогеографије и заштите биодиверзитета и природе која ће бити имплементирана у будућем професионалном раду студената.

Предавања: 1. Предмет, задаци, методе проучавања биогеографије, историјски развој; 2. Основне поставке науке о ареалима, особине ареала, картирање ареала; 3. Порекло ареала; 4. Облик, типови ареала; 5. Величина ареала (космолитизам и ендемизам), старост ареала; 6. Основне поставке екологије, односи у екосистемима; 7. Еколошки фактори (абиотички и биотички); 8. Екоелементи; 9. Опште законитости распрострањења основних типова вегетације на Земљи; 10. Еколошке и биогеографске одлике основних вегетацијских типова (биома) на Земљи – биоми тропских и суптропских предела; 11. биоми предела умерених географских ширина; 12. биоми бореалног и хладног појаса; 13. Законитости висинског зонирања вегетације; 14-15. Фитогеографска подела биосфере – флористичка царства.

Вежбе: 1. Општи преглед основне разноврсности живих организама; 2. Општи преглед систематике и таксономије виших биљака са основним прегледом разноврсности унутар царства биљака (Plantae); 3-4. Одељак голосеменица (Pinophyta; Gymnospermae) - преглед одабраних врста; 5-6. Одељак скривеносеменица (Magnoliaphyta; Gymnospermae) - преглед одабраних врста; 7-8. Географски размештај основних вегетацијских типова – глобални размештај; 9. Фитогеографска подела Југоисточне Европе и Балканског полуострва; 10. Типови вертикалног зонирања вегетације Балканског полуострва; 11. Посета заштићеном природном добру; 12. колоквијум; 13-15. презентација семинарских радова.

Јанковић М., Атанацковић Б. (1999): Биогеографија са педологијом, Географски факултет, Београд.
Филиповић Д., Ђурђић С. (2008): Еколошке основе просторног планирања – практикум, Географски факултет, Београд.
Stevanović V., Vasić V. eds. (1995): Biodiverzitet Jugoslavije sa pregledom vrsta od međunarodnog značaja, Biološki fakultet, Ecolibri, Beograd.
Šilić Č. (1990): Atlas drveća i grmlja, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Sarajevo i Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.
Одабрани научни и стручни текстови.