Захваљујући јединственом деловању абиотичких и биотичких фактора, опште законитости размештаја живог света на Земљи сагледавају се у контексту динамике историјског развоја, али и рецентних услова. Хоролошки приступ зоогеографским законитостима обезбеђује уочавање карактеристичних еколошких и биогеографских особености главних представника копнене фауне у односу на комплексне физичкогеографске услове и одговарајуће услове који се формирају међу члановима животних заједница. Предметом ће бити истакнут и значај антропогеног фактора на савремене услове у којима се сагледава стање биодиверзитета. Антропогени фактор биће анализиран преко активности које су утврђене као чиниоци деградације стања, али и кроз актуелне приступе и стратешке смернице заштите и унапређења биодиверзитета.

Стицањем основних знања о биогеографским законитостима студенти ће бити у прилици да се у даљем школовању усмеравају и ка актуелним апликативним еколошким и биогеографским дисциплинама чији је значај у савременим условима деградације животне средине и угрожавања биодиверзитета неспоран и све више истакнут. Унапређење образовне компоненте из области биогеографије и заштите биодиверзитета и природе која ће бити имплементирана у будућем професионалном раду студената.

Предавања: 1. Основне научне поставке проучавања географије животиња (зоогеографија); 2. Принципи просторне класификације копнене фауне; 3. Разноврсност и специфичности фауне новозеландске области; 4. Разноврсност и специфичности фауне аустралијске области; 5. Разноврсност и специфичности фауне полинезијске области; 6. Разноврсност и специфичности фауне неотропске области; 7. Разноврсност и специфичности фауне мадагаскарске области; 8. Разноврсност и специфичности фауне етиопске области; 9. Разноврсност и специфичности фауне индомалајске области; 10. Разноврсност и специфичности фауне холарктичке области; 11. Појам и значај биодиверзитета; 12. Биодиверзитет (актуелно стање глобалног биодиверзитета – вруће тачке копненог и маринског биодиверзитета); 13. Аналитички преглед доминантних рецентних фактора угрожавања  биодиверзитета; 14. In situ и ex situ заштита; 15. Појам екорегиона.

Вежбе: 1. Уводни преглед систематике и таксономије животиња са основним прегледом разноврсности унутар царства животиња (Animalia); 2. Картографско сагледавање законитости просторне класификације копнене фауне; 3-5. Анализа еколошких и биогеографских особености услова размештаја представника одабраних фамилија из класе Mammalia (просторни приступ); 6-7. Анализа еколошких и биогеографских особености услова размештаја представника одабраних фамилија из класе Aves (просторни приступ); 8. Анализа еколошких и биогеографских особености услова размештаја представника одабраних фамилија из класа Reptilia и Amphibia (просторни приступ); 9-10. Анализа рецентног статуса угрожених врста (фактори угрожавања, мере и активности заштите, међународни статус...); 11. Посета ЗОО врту; 12. Посета заштићеном природном добру; 13. колоквијум; 14-15. презентација семинарских радова.

Бобрински Н.А. (1956): Зоогеографија, Нолит, Београд.
Јанковић М., Атанацковић Б. (1999): Биогеографија са педологијом, Географски факултет, Београд.
Филиповић Д., Ђурђић С. (2008): Еколошке основе просторног планирања – практикум, Географски факултет, Београд.
Stevanović V., Vasić V. eds. (1995): Biodiverzitet Jugoslavije sa pregledom vrsta od međunarodnog značaja, Biološki fakultet, Ecolibri, Beograd.
Одабрани научни и стручни текстови.