Подигнут споменик великом српском географу Јефти Стевану Дедијеру
На платоу испред Дома културе „Јефто Дедијер“ у Билећи, 26. јуна 2015. године подигнут је споменик великом српском географу Јефти Стевану Дедијеру.
Бисту је открио проф. др Милован Пецељ и начелник општине Билећа Миљан Алексић.
Биста је уметничко дело академског сликара Саве Халугина из Суботице, а изливена је у ливници „Станишић“ у Ченеју.
Идеја о подизању бисте Јевту Дедијеру наишла је на подршку Географског факултета у Београду у чије научне темеље је Дедијер ударио угаони камен.
Начелник општине Билећа истако је захвалност и поздраве декана проф. др Дејана Филиповића, затим продекана, професора и сарадника Географског факултета на указаном поштовању које сте учинили према нашем професору Дедијеру.
Данас пред бистом Јевта Дедијера, јамачно можемо потврдити мисао – да човек не умире онда када му у разореном телу клоне болна душа и срце престане да куца, него човек умире онда када га заборави потомство и престану речи да говоре о његовом делу. Бићу личан, са узбуђењем очекујем да станем уз ово ЧЕЛО коме сам посветио књигу и коме се дивим неизмерно истакао је проф. др Милован Пецељ.
Укратко о Јефти Дедијеру:
- Рођен у Чепелици код Билеће, докторирао је у Бечу 1907;
- Био је први Цвијићев ДОЦЕНТ географије на БУ;
- Био је први универзитетски наставник из БиХ на БУ;
- Био је уредник часописа “Преглед” и “Српска ријеч”;
- Био је секретар СПКД “Просвјета”;
- Био је посланик БиХ Сабора првог сазива 1910. године;
- Био је члан “Младе Босне”, “Народне одбране” и завереник;
- Код њега су у Београду становали Гаврило Принцип и Мустафа Голубић;
- По налогу Пашића израдио је прву карту јужнословенских земаља за потребе мировне конференције у Паризу. Штампа-на је посмртно као карта Југославије. Рецензент је Ј. Цвијић;
- Учесник је Балканских ратова и са српском војском прошао је АЛБАНИЈУ;
- Дедијер је једна од три жртве професора БУ у I Светском рату;
- И. Андрић-“Поштенијег човека од Јевта Дедијера нисам срео”;
- За 39 година живота написао 3 књиге и преко 60 радова на српском, немачком и француском језику.
Повежимо се путем социјалних мрежа
RSS Email Facebook Twitter Calendar