др Александар С. Петровић

Образовање (формално):

основну школу и гимназију завршио у родној Јагодини;
дипломирани географ, 2002.; Универзитет у Београду, Географски факултет; „ Крашки рељеф у сливу Ракобарског потока“; ментор: проф. др Предраг Ђуровић;
магистар географије, 2009.; Универзитет у Београду, Географски факултет; „Плеистоцени глацијални рељеф Жијова“; ментор: проф. др Предраг Ђуровић;
доктор географије, 2015.; Универзитет у Београду, Географски факултет; „Утицај модификатора на полиморфију долина у красу Карпато-балканида Србије“; ментор: проф. др Предраг Ђуровић.

Образовање (неформално):

2000 – 2001., мултидисциплинарне студије „Животна средина – изазов за науку, технику и друштво“; Алтернативна академска образовна мрежа (ААОМ), Београд
2002 – 2003., Београд – Копенхаген – Опатија, тренинг за тренере; Нордиц цонсултинг гроуп (НЦГ), Данска (акредитован као тренер, аналитичар и фацилитатор)
2005., Београд, „Тунинг Едуцатионал Струцтурес“, обука о Болоњском процесу, ААОМ

Радови

1. Ђуровић, П., Миливојевић, М., Петровић, А. (2002). Липска пећина у светлу нових морфо-хидролошких истраживања. XIII симпозијум о хидрогеологији и инжињерској геологији, Херцег Нови, 81-88;
2. Петровић, А. (2007). Плеистоцена глацијација горњег тока Веруше. Зборник радова LV, Географски факултет Универзитета у Београду, Београд;
3. Петровић, А., Ђурђић, С., СмиЉанић, С. и Живковић, Н. (2007). Настава географије у светлу актуелних образовних реформи на Географском факултету. Зборник радоива са међународног научног скупа „Србија и Република Српска у регионалним и глобалним процесима“, Географски факултет Универзитета у Београду, Природно-математички факултет Универзитета у Бањалуци, Требиње;
4. Ђуровић, П., Петровић, А. (2007). Велики кањони Црне Горе. Географица Паноница, департман за географију, Нови Сад;
5. Петровић, А., Николић, Д. (2009). Геоморфолошко проучавање бигра на локалитету Бигрени поток (Доња Бела Река). Гласник српског географског друштва, св. 89/4, 17-28;
6. Ђуровић, П., Петровић, С.А., Симић, С. (2010). Утицај плеистоценске глацијације на морфолошку разноликост увала Дурмитора и Жијова. Гласник Српског географског друштва, 90/1, 17-34;
7. Петровић, А. (2010). Потенцијали за развој екотуризма у Црној Гори на примеру планине Жијова са околином. Геоекологија XXI вијека – теоријски и апликативни задаци, ЖабЉак – Никшић, 21-24 Септембар 2010., 220-228;
8. Tadić, M., Petrović, A. (2011). Mathematical-geographical analysis of the orientation of St John’s church of the Studenica monastery. Journal of the Geographic Institute “Jovan Cvijić”, 61(1), 1-11;
9. Петровић, С.А. и Веселиновић, Р. (2012). Генеза и еволуција увала у палеодолини Гајина млака на Кучају. Гласник Српског географског друштва, 92/1;
10. Petrović, Aleksandar S. (2014). A Reconstruction of the Pleistocene Glacial Maximum in the Žijovo Range (Prokletije Mountains, Montenegro). Acta geographica Slovenica, 54-2;
11. Petrović, S. A., Carević, I. (2015). Geological influence on the formation of Samar natural bridge and collapse valley of Ravna river from the NE Kučaj mountains (Carpatho-Balkanides, Eastern Serbia). Acta Carsologica, 44/1, Postojna, pp.37-46.
12. Petrović, S.A., Ćalić, J., Gajović, V. (2016). Paleodrenage network reconstruction on Miroč Mt. (Eastern Serbia). Revista de Geomorfologie, vol. 18, pp. 59 – 65.
13. Aleksandar S. Petrović, Jelena Ćalić, Aleksandra Spalević and Marko Pantić (2018). Relations between surface and underground karst forms inferred from terrestrial laser scanning. Geological Society, London, Special Publications, 466, pp. 107-120.
14. Petrović, A, Ćalić J., Pantić M. (2018). Through cave on the Zamna River in Eastern Serbia: New morphogenetic interpretations. Glasnik Srpskog geografskog drustva, 98(2), pp. 29-44.