Одсек за геопросторне основе животне средине

Географија, као главна и комплекснија наука која проучава геопросторне садржаје на површини Земље има велике могућности и задатке у образовању и васпитању младих, и народа у целини, о нужности очувања и унапређења животне средине. Географија и географи,користећи резултате својих научних дисциплина, али и других наука,објашњавају просторне аспекте нарушавања животне средине,утврђују територијално распрострањење загађујућих материја и енергија и начин њиховог деловања на остале садржаје у простору који су битни за живот људи. Главни задатак географије на овом плану је да искаже синтезно узроке и последице неповољних промена у животној средини, да предвиди просторне разлике и последице тих промена, прогнозира размештај последица и предложи програм мера ревитализације деградираних простора.

Географија се по својој системологији бави у највећем обиму проблемима животне средине. Поједине њене дисциплине се баве фундаменталним истраживањима елемената и комплекса животне средине. Тако у физичко-географском комплексу наука (геоморфологија, хидрологија, климатологија, педогеографија, биогеографија) изучавају се основни елементи и фактори животне средине–рељеф, воде, клима, земљиште и биосвет. С друге стране, друштвено-географски комплекс научних дисциплина (географија становништва, географија насеља, економска географија, туристичка географија, политичка географија и др.) се бави друштвеном средином и размештајем антропогених творевина у простору, као и узроцима и последицама таквог размештаја.

Стога је географија најближа појму „наука о животној средини“. јер највећи део фундаменталних садржаја из ове науке покрива географија. Географија није само наука о животној средини,нити она покрива сву проблематику животне средине. Географија је комплексна наука која се бави просторним размештајем природних и друштвених објеката, појава и процеса. Наука о животној средини нема само тај базни (географски) смисао, већ се мора поступати и аспектно: технолошки, економски, социјално-правно, васпитно-образовно, здравствено и др. Наука о животној средини обухвата и друге елементарне садржаје, појаве и процесе који се одвијају у њој: хемијске (материјалне), физичке (енергетске), биолошке (животне) и сл.

Деградација животне средине је последица конфликта биосфере у којој се човек родио и наследио и техносфере којује створио. Тоје изазов за географе, јер има теоријски, оптималан и логичан систем за целовито (глобално) и посебно (регионално) изучавање свих проблема и односа у животној средини. Специјалистичке науке (од физике и хемије до медицине), иако управо због потреба проучавања животне средине продубљују своје методе, у својој суштини остају секторске и не могу покрити цео комплекс животне средине, већ само њене поједине елементе и процесе. Географија, захваљујући свом месту међу наукама, има посебну предност у изучавању комплекса животне средине. Управо у научном истраживању животне средине је највећа могућност и прилика за примену географије као фундаменталне науке у смислу њеног апликативног исказа –науке о животној средини.