Циљ предмета је упознавање студената са развојем теорије у проучавању животне средине, са посебним нагласком на њен антропоцентрични сегмент. Савремена теоријска основа науке о животној средини омогућава како ефикасну анализу потенцијала животне средине (природних услова, процеса и ресурса), тако и инкомпорирање савремених достигнућа ГИС-а. Примена информационих технологија и ГИС-а, омогућава ефикаснију квантификацију и квалификацију различитих геопросторних садржаја (појава и процеса) од значаја за анализу стања и динамике система животне средине. Ово ће омогућити проверу различитих хипотеза и теорија од значаја за ново теоријско утемељење геопросторног истраживања животне средине. Теоријске основе омогућавају анализу динамичких појава које су директно условљене степеном деградације, природним и антропогеним процесима, уз детаљан приказ њихових рецентних карактеристика, што представља реалну основу за сагледавање нивоа досадашњих промена, као и прогнозу очекиваних дешавања у будућности (развијање свести о рационалном коришћењу и управљању природним потенцијалима као и валоризацији истих).

Сагледавање резултата константног деловања природних процеса са једне стране и демографских, социоеко-номских и њима условљених технолошких промена са друге, кроз детерминисање степена измењености животне средине, применом савремених информационих технологија и ГИС-а.

Животна средина, теоријско-методолошко-епистемолошки приступ и примена ГИС-а; Суштина истраживања животне средине, глобални и регионални проблеми; Еколошки ризици; Акцеденти као разорна појава у животној средини; Природне непогоде као фактор угрожавања животне средине; Међународне конвенције из области заштите животне средине; Вредновање и заштита природних реткости – геоеколошки приступ. Природни потенцијали, ресурси и услови; Фактори промене природних потенцијала; Експлоатација и заштита природних ресурса и алтернативни извори енергије; Методологија управљања природним потенцијалима и издвајања деградираних површина; Планирање развоја на бази природних потенцијала; Заштита природних добара; Развој идеје о одрживом развоју у свету и код нас; Индикатори одрживог развоја и могућности интегралног развоја; Развојни програми Уједињених Нација и ЕУ о одрживом развоју; Просторни нивои одрживости развоја; Економетријске методе у одрживом развоју; Пројектни задатак – израда стратегије заштите животне средине на бази одрживог развоја.

1. Engel J.R. (1990): „Ethics of Environment and Development”, Belhaven Press, London.
2. Govide A. (2006): The Human Impact on the Natural Environment. Blackwell publishing, USA.
3. Haines-Young R. (2000): „Sustainable Development”, Fennia, Helsinki.
4. International Council for Local Environmental Initiatives, (1995): Local Agenda 21 Planning Guide (Draft). ICLEI, Toronto.
5. Simons I.G. (1991): Earth, air and water – resourses and environment in the late 20th century. Edvard Arnold, United Kingdom.
6. Група аутора: (2005): Управљање водним ресурсима Србије '05 – монографија. Институт за водопривреду "Јарослав Черни", Београд.
7. Динић Ј. (1997): Природни потенцијал Србије – економско-географска анализа и оцена. Економски факул-тет, Београд.
8. Драгићевић С., Степић М., Карић И. (2008): Природни потенцијали и деградиране површине општине Обреновац. Научна монографија, Јантар група, Београд, стр. 1-180.
9. Ђукановић М. (1996): „Животна средина и одрживи развој”, Елит, Београд.
10. Јанковић С. (1990): Рудна лежишта Србије. Републички друштвени фонд за геолошка истраживања, Бео-град.
11. Љешевић М. (2000): „Одрживи развој – парадигма будућности”, Директор – привредни преглед Београд.
12. Љешевић М. (2001): Заштита природе и одрживи развој – премисе и контраверзе, Заштита природе бр. 52/2, Београд.
13. Радуловић Ј. и др. (1992): „Концепт одрживог развоја”, Савезно министарство за науку и животну средину, Београд.