Теорија картографије је да прикаже све концепте теоријских основа картографије и нове појмове и категорије као што су картоведеније, метакартографија, иконика итд. Последњих деценија у картографској науци поново је актуелно питање јасног одређивања предмета и метода картографије. Иако стара делатност, картографија још увек није успела да се на јединствен начин теоријски одреди, тако да један концепт буде прихваћен. Почетак картографске теорије налази се у античким схватањима географије као линијске и знаковне пројекције тада познатих делова Земље. Циљ предмета Теоријска картографија је и да укаже да се картографска теорија развијала по деловима, као теорија о појединим деловима карте- картографске пројекције, картографске мреже, представљање рељефа итд. Касније су се појавили нови концепти који све више издижу предмет картографије из технолошко-производне равни на виши, теоријско-методолошки ниво. Циљ изучавања предмета Теорија Картографије је да укаже да се још увек решавају њени основни проблеми: системност картографског знања и самосазнања, теорија појмова и концептуализације у географској науци и струци,теорија и методи географске и картографске класификације, теорија географског и картографског знања, теорија картографске делатности, теорија картографских стратегија, ресурса и критерија ефективности картографског рада. Посебан теоријски проблем је одређивање места картографије у систему наука. Савремени теоријски приступ картографији указују да је она посебна наука, поддисциплина географских наука, међудисциплина у систему наука о простору, релативно самостални систем знања, наставе, истраживања и стручног рада.

Циљ предмета јесте да се у теоријском и практичном погледу допринесе поимању картографског система који има широку примену у пракси.

Посебност је централна филозофско-научна категорија картографије.Истраживање специфичности појединих концепата (концепт картоведенија, комуникациони концепт, концепт метакартографије, концепт картологије, семиотички концепт, геоинформациони концепт) представља допринос теоријском утемељењу једне целовите картографске теорије. Комплексност картографије изучава се кроз географску основу, као квалитативна компонента, и примењеној математичкој основи, као квантитативној компоненти. Атрибут посебности картографије- наведена синтеза, омогућава изучавање садржаја, односа и веза, просторне и временске одређености појава у размеру картирања као критичној тачки синтезе или месту сједињења општих географских и појединих математичко-геодетских одредница картиране појаве и представља други атрибут посебности картографије. Посебност картографије је и у мултипаралелизму. Картографски метод изражава бит картографије, као посебан метод у оквиру општег научног метода моделовања. Језик карте као језик картографије, који је егзактан,економичан и отворен за постизање различитих циљева научног истраживања. Теорија картографије се заснива на фундаменталним сазнањима из уметности, науке и технике, па се њихови садржаји интегришу у научно ткиво картографије.

Живковић Д. (2000): Филозофске основе картографије, Гласник СГД, св. LXXX, бр.1., Београд, стр. 37-43.
Живковић Д. (2003): Гносеолошки смисао картографског метода у концепту моделовања геопростора, Зборник радова Географског факултета Универзитета у Београду, свеска LI, Београд, стр.55-61
Живковић Д.(2006): Графикација- комуникациони канал картографије, Зборник радова „Први конгрес српских географа“, књ.3, Београд, стр. 1081-1087
Живковић Д., Јовановић Ј. (2007): Метод компарације у картографском моделовању демографских показатеља, Демографија, књ.IV, Географски факултет, Београд, стр.29-36.
Живковић Д., Јовановић Ј.(2007): Картографска транслација геопросторних података, Зборник радова Географског факултета Универзитета у Београду, св.LV, Београд, стр.175-184.
Иконовић В., Живковић Д.,(2007): Методолошки концепти картографије, Гласник СГД, св.LXXXVII, бр.2, Београд, стр. 153-165.
Вемић Мирчета (2005): Картовизија, приступи и концепти у картографији, „Стил“, Београд.
Берљант А.М. (1985): Карта други језик географије, Просвешћеније, Москва
Robinson A.H.(1978) Elements of cartography, John Wiley&Sons, New York
Сретеновић Љ. (1989): Картографски метод у истраживању геопростора, ЦМУ, Београд
Љутиј А.А. (2002.): Језик карте, суштина, систем, функције, „Геос“, 253-257, Москва.