Савремене тенденције у картографији је да укаже на савремене токове и развој картографије, посебно под утицајем комуникационе технологије. У данашње, пост индустријско доба, информација је постала високо квалитетна тржишна роба, ажурна и тачна, брзо и лако доступна. Од 80-тих година 20. века настала је информациона револуција па се више не говори о дигиталној револуцији него о дигиталном свету и дигиталној транзицији. Крајем XX века картографија је доживела велике промене под утицајем развоја комуникационих технологија. Рачунарски подржана картографија се развила у дигиталну картографију чији је основни циљ обрада и визуелизација података о простору, подржана компјутерском техником. Развојем цивилизације графичко-визуелно моделовање геопросторних података се мењало. Геопростор је комплексан систем и његово представљање везано је за креирање модела реалног света. Аналогнa картa билa je једини начин за визуелни приказ података о простору. Као модел служила је да се сагледа сложеност геопростора и као медиј за чување геопросторних информација.

Оспособљавање студената за апликацију знања из геоиконике, као интердисциплине картографије.

Карте су есенцијална функција ГИС-а, приказују податке на начин на који други медији не могу. Израда карата уз помоћ ГИС-а захтева знања картографа. Технологија ГИС-а данас представља савремено технолошко окружење за решавање проблема управљања простором. Геоинформација је феномен директно или индиректно везан за одређену локацију на Земљи. Информација је резултат системских података (сакупљање, анализа или сумирање у смисленом облику, поређаних у логичку целину). Највећи изазови савременог света имају географску димензију: глобалну (природне катастрофе, загађења, отопљавање, откривање подручја богатих рудом, управљање инфраструктуром, итд.) и локалну (катастар и земљишне књиге, екологија и анализа утицаја околине, праћење вегетације итд.). која омогућава креирање мапа, сједињавање информација, визуелизацију конкретних задатака, решавање комплексних проблема, презентовање решења. ГИС технологија интегрише операције са базама података као што су претраживања, упити или статистичке анализе, са јединственим предностима визуелизације и просторне анализе коју доносе карте. Ове могућности издвајају ГИС од осталих информационих система. Графички облици (карте, цртежи, шеме, слике...) имају квалитет али недостаје им динамичност и интерактивност. ГИС није заменио картографију, него ју је унапредио. Коришћењем нових технологија корисник карте више не зависи од картографа (који бира шта ће приказати на карти) већ може да састави карту по својим потребама. Пракса је показала да су геоинформациони системи неопходни за све видове пословања, од планирања и развоја, аутоматског картирања и управљања до потрошачке подршке и диспечеринга. ГИС је нашао место у области планирања и управљања природним ресурсима, привредом,посебно планирања путне мреже и других.

Burrough, P.A. (1986). Principles of Geographical INFORMATION Systems for Land Resources Assessment. Oxford, Clarendon Press.
Guptill, S.C., Morrison, J.L. (1995). Elements of Spatial Data Quality. ICA Commission
Живковић Д., Јовановић Ј. (2007). Ноетика простора и времена у ГИС-у. Србија и Република Српска у регионалним и глобалним процесима. Београд: Географски факултет Универзитета у Београду & Бањалука: ПМФ Универзитета у Бањалуци, 655-659.
Kraak, M. J., Ormeling, F. J. (1996). Cartography – Visualization of spatial data. London: Addison Wesley Longman Limited.
Taylor, D. R.F. (1994). Perspectives on Visualization and Modern Cartography. Pergamon, Greath Yarmouth, 333-341.
Штефановић, П., Чолић, К., Fiedler, T. (1999). ГИС, ГПС и аерофотограметрија – сврсисходна повезаност и учинковитост. У Сто година фотограметрије у Хрватској. Загреб: Хрватска академија знаности и умјетности, 87-89.
Frangeš S. (2007): Zahtjevi postavljeni suvremenoj kartografskoj vizuelizaciji, Kartografija i geoinformatika, Vol.6, No.izv/spec.lipanj 2007.
Goodchild M. F. : The technological setting of GIS, Geographical Information Systems : Principles and Applications, Longman Scientific & Technical, London, 1991