Оспособљавање студента да на основама геосистемне анализе и синтезе, на геокомпонентном и геокомплексном нивоу, сагледава и тумачи стање и проблеме у животној стредини. Осим анализе, на квантитативном и квалитативном нивоу, актуелног стања животне средине (геосферни и геокомплексни ниво) кандидат ће бити оспособљен да сагледава како трендове и реконструкцију прошлих (еколошка историја), тако и прогнозирање будућих потенцијалних промена (појава и процеса) елемената и фактора животне средине. Кроз истраживање стања и проблема презентираће се разноврсне могућности синтезе и интеграције чињеница и идеја везаних за истраживање различитих медијума и геопросторних система животне средине, на територијално различитим модел системима. Указаће се на нужност превазилажења концепта животне средине као дуалног система (природа и друштво; живо и неживо), али и као произвољног агрегата саставних делова геопростора. Сагледавањем стања и проблема кандидат стиче основе за целовито тумачење комплексних геопросторних релација у животној средини и могућностима њихове примене у другим комплексним научним дисциплинама: предеона екологија, комплексна географија, ноологија, созологија, натурсоциологија итд.

Очекивани исход је да докторант у реалиним условима, кроз кроз опште и посебне методолошке оквире савременог истраживања животне средине, буде оспособљен за анализу ресурса и услова животне средине, стања и проблема и да детерминише њен квантитативни и квалитативни капацитет.

Садржај предмета има два основна сегмента: 1) Обрада методолошко-стручне литературе из предметне проблематике; 2) Израда или анализа конкретног Пројекта стања и проблема у животној средини и симулација потенцијалних промена, као и предлога мера и активности у циљу њене проградације.

1. Одабрани текстови домаћих и страних аутора
2. Љешевић М. (2005): „Teoрија и методологија животне средине”, Географски факултет, Универзитет у Београду.
3. Веселиновић Д., Гржетић И., Ђармати Ш., Марковић Д. (1995): „Физичкохемијски основи заштите животне средине – стања и процеси у животној средини”, Факултет за физичку хемију, Београд.
4. Тодић Д., Чок В., Вукасовић В., Мијушковић О., Дабић Љ., Павличевић Б. (2000): „Законодавство Европске уније о животној средини и земље у транзицији”, Бирографика, Београд.
5. Stapleton, P.JT, Cooney, A.M., Hix, W.H. (1996): „Environmental Management and Monitoring Systems-An Implementation Guide for Small and Medium-Sized Organizations”, NSF International, Michigan;
6. Wadsworth R., Treweek J. (1999): “Geographical Information System for Ecology”, Longman, Edinburgh.
7. Пузовић, С., Грубач, Б., (1998): Стање и проблеми заштите природе у Србији и концепција даљих активности на заштити, Посебна издања Републичког завода за заштиту природе Србије, бр 12. Заштита природе и туризам у Србији, Београд;
8. Стратегија одрживог развоја Републике Србије
9. Национални програм заштите животне средине Републике Србије
10. Методологија за израду локалних еколошких акционих планова, REC канцеларија, Београд
11. Directive 2001/42/EC on the Assessment of the Effects of Certain Plans and Programmes on the Environment, EU Parlament
12. Европски документи (програми и пројекти)
13. Водећи принципи одрживог просторног развоја европског континента
14. чланци из стручних часописа